Nema na čemu. Situacija u svetu se zahuktava na više frontova. Afganistan, kao i uvijek, bliski istok, poako se to preleva i u naš region.
Da li će amerikanci otići iz Kosova? Neće. Situacija u Cjernogori napadi na crkvu. Imamo i sad ove tzv. zelene sertifikate koji se napominju i spominju.
Kako sve to ocenjujete i koliko je zapravo sve to na globalnom planu povezano? Da, zanimljivo pitanje, kada ste spomenuli Afganistan i Kosovo, taj problem koji je nastao u Afganistanu, da kažemo problem, sad manje više nekome je problema, nekome je velika pobjeda. Dosta ljudi projektuje na situaciju na našem Kosovu i očekuju da ono kao što se u Afganistanu desilo, to je pad Kabula, da će nešto tako moći da se desi kod nas, da ga nazovemo pad Prištine, u šali rečeno.
Mada ja se ne bih sa takvim stvarima ni šalio, jer smatram da takva projekcija jeste moguća i to ne u nekoj dalekoj budućnosti. Što se samoga Afganistana tiče, to se vidi da je svjetski hegemon zadobio jedan strašan, težak udarac i da je morao da se povuče, očigledno, po mom mišljenju, prebaskodno iz financijskih razloga. Poznato je, prednazvaničnim podacima zapravo, da je Amerika za ovih 20 godina koliko je držala Afganistan pod okupacijom potrošila oko 2200 milijardi dolara, a da praktično zauzvrat nije dobila ništa.
Geostrateški položaj Afganistana za Amerikanca je veoma bio bitan. Zašto? Zato što je to jedna tačka ukljenjenja između tri najveće geopolitička oponenta, da ne kažem neprijatelja Amerike, to su Kina, Iran i Rusija. Afganistan se nalazi na takvom strateškom mestu, bukvalno ukljenjen između te tri sile.
koje su na neki način zapravo kamničak ucipili Amerike. Što se tiče same pobede paštuna, to je Stalibana, na delu je zapravo nešto iz čega treba čovjek kao pojedinac da uči, u kom smislu, što znači strpljivost. Oni su strpljivo 20 godina čekali priliku i koju su idealno iskoristili.
Čak su i po velikim gradovima imali svoje tzv. spavače, po Mazar-el-Sharifu i u Kabulu. U svih velikim gradovima imali su svoje spavače koji su u momentu ustali kada je došao moment da okupator uvide leđe.
To kažem i na ličnom nivou, čovjek treba da se uči takvoj vrsti strpljivosti i tu se naravno između ostalog pokazalo da se sve pobede ne moraju ostvariti ni samim oružijem jer... Talibani se u suštini nisu ni sukobljavali sa Amerikancima jako malo. Amerikanac se je poginuo nekdje oko 2200 za celih tih 20 godina.
Ja to u šali kažem, mogli su od stomačnih tegoba toliko da pomru. Dakle, sa Amerikancima nije bilo velikih borbi. Borbe ako su i postavile, to su bile borbe sa lokalnim organistanskim snagama koje su Amerikanci naoružili i opremili, opremili najsavrmenijim oružjim. i utrošili ogroman novac.
Međutim, ništa to nije vredalo. Ta vojska je brojala negdje oko 300.000 ljudi, dok je Taliban na prilike se procenjuje negde malo da je sad u momentu pobede bilo oko 80.000 do 90.000, ne više. Dakle, ni ta brojnost nije ništa značila.
Nije značio ni novac okupatora, ni oružje okupatora, ništa nije značilo. Sve se srušilo kao kula od karepe. I to u vrlo kratkom roku.
Kažem, ukoliko bismo mi tako nešto projektovali na našu situaciju, na ono što nas sekira, A kod nas te stvari bi mogle da se završe još i brže, zbog toga što je naš problem daleko manji od afganistanskog. Naravno, koliko je to sad sve uvezano da se izazove neki globalni haos ako posmatramo sva ta dešavanja, tu su te zeleni sertifikati, uopšte nove mere, spominje se i četvrti, peti, soji, sa tim globalnim i ratnim stanjem. Da li tu ima neku spregu?
Pa ja ne mogu to tačno da kažem, ne mogu reći da tu postoji neka konkretna sprega. Ovo što se dešava, recimo što sad smo spomenuli... Pad Kabula, promjena vlasti u Afganistanu, to se na neki način mogli projektovati i očekivati.
Stvari koje se događaju u današnjoj geopolitici gotovo da su predvidive. Vidi se opadanje Amerike, vidi se uspom Kine, uspom Kine pre svega u tom ekonomskom smislu, ali ne samo u ekonomskom, Kina raste u geopolitičkom smislu, ona se pretvara u pravu geopolitičkog džina, diva, koji radi svoju infrastrukturu kroz cijel svet. Recimo samo u Africi u ovom momentu Kina gradi 16 luka. Gradi. Pored postojećih koji su uzeli u zakup.
Recimo, interesantno je da je Kina čak i Piražsku luku u Grčkoj uzela u zakup na 35 godina. Kažem, to su sve nekakva geostrateška kretanja koja se mogu predvidjeti i mislim da nisu u nekoj direktnoj vezi sa ovim što ste pitali. Pitali ste u vezi...
tih covid-a, sertifikata, zapravo. Cijelo uvijek globalne, da. Da, mislim da su to dve različite stvari. Da su to zapravo dva toka koja ne idu ruku pod ruku. To je moje mišljenje.
Naravno. Kako će na sve to reagovati Putin i Rusija uopšte što se polako taj haos prilazi njihovim bivšim republikama, da kažemo, sovjetskim nekadašnjim. Eto, pomenuli ste i Kinu. Kako oceljujete njihov napredak?
I koja će njihov ulog biti u skorije vreme? Što se tiče Rusije, moj stav je takav da se Rusija nalazi u jednoj velikoj geostrateškoj defanzivi. Samim gubitkom ogromnog dela, da kažem, ruskog sveta kao što je Ukrajina, Rusija je doživala jedan veliki, veliki geostrateški udarac. Zatim, Rusija je potisnuta iz Centralne Azije. U Centralnoj Aziji više praktično da nema ruskog utjecaja.
Tu se sada preliva kineski utjecaj tako što kinezi grade jedan od krakova svog takozvanog Novog puta svile upravo kroz centralnoazijske zemlje. Između ostalog i kroz Afganistan, preko severa Afganistana, kreće se jedan prak kineske železnice i puta, onog puta koji se naziva Jedan pojas, jedan put. I to tačno kroz neke delove Afganistana koji su prebogati rudnim bogatstvima.
Prebogati. To su Amerikanci utvrdili, radili su istraživanje na preko 70% afganistanske teritorije, bili su zapomnjeni sa kakvim se resursima tu raspolaže, a ne koriste se. Očigledno da će te resurse usisati Kina, jer Kina je na jedan, da kažem, veoma perfidan način vodila sa jedne strane i pregovore i razgovore sa bivšom afganistanskom marionetskom vladom, da je tako nazovem, ili kvisničkom, možemo je slobodno tako nazvati. A u isto vrijeme je razgovarala i sa talibanima, dok još talibani nisu bili na vlasti.
I sad kako su talibani preuzeli vlast u Afganistanu, kinezi su samo nastavili dalje, kao da se ništa nije ni dogodilo. Na njihov uticaj Afganistanu apsolutno nije bilo nikakvog utica sa strane. Da se vratim na Rusiju. Rusija ima nekakvu ulogu u očima Amerikanaca kao nekakva parija. Američka politika koristi...
ruse za zastrašivanje svoje javnosti, pa ne samo to, nego i zloupotrebljava Rusiju kao vid opasnosti, da bi vršili pritisak na kongres i nalazili načine kako da uvećavaju troškove za vojsku. Tako u poslednje vreme, na primjer, zapadna javnost je zastrašivana ruskom opasnošću od najazde na pribaltičke republike, što apsolutno ne stoji. Rusija ne pokazuje nikakve agresivne namere nigde, pa čak ni tu.
I ja u tome vidim samo jedan trik da se izvrši pritisak na kongres i dođe do dodatnih ulaganja u vojsku, posebno u tom regionu. Sa druge strane, mi vidimo da u centralnoazijskim zemljama i recimo kao i u Kazahstanu sve manje rusa domicila koji su tu živjeli. Zašto? Zato što se u tim zemljama vrši ozbiljan pritisak na rusko stanovništvo da se iseli.
Recimo u Kazakstanu je svoje vremeno, sever Kazakstana je bio naseljen Rusima preko 50%. Rusi su bili relativna većina. Ne u cijelom Kazakstanu, ali na severu. Danas se smatra da Rusa nema više od desetak procenata u cijelom Kazakstanu i na njih se ozbiljno vrši pritisak da se iseljavaju. To sa druge strane možda malo poboljšava demografiju same Rusije, pošto je Rusija u vrlo lošem demografskom položaju i onda to iseljavanje ruskog stanovništva iz tih bivših sovjetskih republika utiče na to da...
broj stanovnika u Rusiji bude povećan. Međutim, to nije trajno rješenje. To su, kako bih rekao, instant promjene koje u nekom dugotrenom smislu neće doneti neki rezultat. Rusija ima ogroman demografski problem.
Po zvaničnim statistikama govori se da Rusa, zapravo ruskog stanovništva, ne mogu reći Rusa, pošto je to zemlja sa mnogo naroda, da ima negdje oko 146 miliona. Međutim, postoje i neke apokrifne tvrdnje, da ne kažem teorije zavere, koje govore da stanovništva u Rusiji nema preko 90 miliona. A demografi govore da je donja tačka ispod koja Rusija neće moći da kontroliše svoju teritoriju između 70 i 80 miliona. Upravo ti teoretičari zavere govore da je Rusija došla do te tačke kada više svoje tako ogromne teritorije neće moći da kontroliše demografski.
Naravno, veliki je problem što se tiče demografije na dalekom istoku Rusije gdje se tvrdi da ne živi više od 20 miliona ljudi i sa druge strane postoji nešto što bi se moglo nazvati kineskom najazdom, poprilično perfidnom. Kinezi naseljavaju... daleki istok što regularno, što neregularno, što formalno, što neformalno. Oni imaju čitave gradove tamo u kojima rade, eksploatišu rudna bogatstva, eksploatišu ogromne količine drvne građe. To su zastrašujuće stvari kad se vide te slike kako se seku šume na dalekom istoku.
Kinezi svoje šume čuvaju, ali zato nemilice seku ruske. Lokalni tajkuni im to dopuštaju pošto oni imaju odrešene ruke, lokalne vlasti imaju. Imaju odrešene ruke da sklapaju ugovore sa kinezima i kinezi to nemilice koriste.
Tako da Rusija, kažem, ona je i u ekonomskom nazadovanju, ona je apsolutno oslonjena na izvoz energenata. Nikakve industrializacije nema koja je obvećevana, godinama obvećevana, od toga nema ništa. Dakle, ruska ekonomija isključivo zavisi od cene nafte, nafte i gasa naravno, koja fluktuira u zavisnosti od toga kako na nju... utiče ili tržište, pa čak i hegemon. Također hegemon utiče na te cene koje može veštački da podiže ili spušta u zavisnosti od toga što želi da učini.
Sovjetski savjez je recimo uništen na takav način, upravo veštačkim obaranjem cene nafte. 2014. godine su isto tako zapadni partneri Rusije, da ih tako nazovemo, onako cinično, na silu oborili cenu nafte na 35 dolara i to je Rusiju jezivu ugrozilo. S tim što je Rusija imala tada rezervni fond od nekih... 500 milijardi dolara. To je nešto što sam ja nazvao mekim dušekom Rusije i upravo taj rezervni fond je Rusiju tada spasio od potpunog ekonomskog kraha.
Sadašnja cena nafte je negdje između 60 i 70 dolara i to je nešto što je za Rusiju prihvatljivo. Održivo je, za Rusiju je neprihvatljivo sve što pada ispod 40 dolara. Znači svaka cena koja padne ispod 40 dolara za baril nafte, to je već faktor ugrožavanja ruske ekonomije.
Ako uporedimo tu progresivnu liniju, rivalsku između Kine i Rusije, sa najezdom ovih Kalibana, ko je tu izvukao deblji kraj? Znači, kako sam razumeo vas, Kina će tu više profitirati, a Rusije mnogo više izgubiti, ili tako? U principu, Kina već profitira.
Rekao sam na koji perfida način su se Kinezi pripremili za ovako nešto. kao nekim svojim specifičnim njuhom nanjušili da američka vlast u Afganistanu neće potrebiti iz tog razloga su, kako ja to volim, da kažem, ušali, namigivali na obe strane i namigivali iz varničnoj vladi, ali i talibanima. Gde je ono, ogromna većina celog sveta nije ni snu sanjala da će se tako nešto desiti.
Kinezi su to projektovali. Očekivali su da tako nešto može da se desi i iz tog razloga su igrali i na talibansku kartu. I odmah nastavili dalje sa svojim projektima, projektima infrastrukturnim. Sad mislim da će uslediti i projekti eksploatacije onog rudnog bogatstva o kom sam malo pregovorio, da ga ima u Afganistanu u ogromnim količinama, a da to recimo Amerikanci nisu počeli da eksploatišu.
Da, Kinezi će u svakom slučaju veoma profitirati. Oni se ozbiljno pripremaju za budućnost sa izgradnjom tih silnih saobraćajnica, brzih pruga, železnica. Zatim naravno luka po celom svetu. Jednostavno u takvoj utakmici Rusija ako nastavi sa ovakvom i ekonomskom i geostrateškom politikom, ona tu sa Kinezima jednostavno neće moći da izađe na kraj. Jednostavno neće moći ni na koji način da parira takvom protivniku zbog toga što sada Kinezi gledaju kao na svog glavnog svjetskog rivala, gledaju Ameriku i nije ostalo još puno pa da Kina zapravo u ekonomskom smislu čak i Ameriku pretekne.
Posmatramo status južne srpske pokrajine, ošte dešavanja kod nas. Hipotetički da govorim, ako Ameri napuste Kosovo i odu... Ne ako, nego kad. Kad.
Naravno, ko bi po vama zaodzeo tu teritoriju ako gledamo Rusiju i Kinu i ta istočni svet ili bi jednostavno ostala prazna i tu bi, što se kaže, komšije, susedi i svi ostali lokalni narodi mogli da sve duračune po svome? Kako na to gledate? Vi mislite na teritoriju Kosova? Moje stanovište je sasvim drugačije odnosno na to što ste rekli.
Ja smatram da će se Kosovo mirno reintegrisati u državu Srbiju i to po rezoluciji 1244. po kojoj je teritorija Kosova i dalje teritorija Republike Srbije, za mene je to neupitna stvar. I mislim da će to proteći bez krvi i bez opaljenog metka. Sa druge strane, neke stvari su utešne, kao što smo vidjeli, pad Kabula, što nam govori, da ni svjetski hegemon nije ono što je nekada bio, to je jedno.
Drugo, ni Šiptori više nisu u demografskom smislu ono što su bili. Evo u poslednjih deset godina, prema statističkim podacima, vidi se da oni imaju pad živorođene dece u deset godina poslednjih čitavih 35%. Toliko imaju veliki pad nataliteta, znači od onoga što je nekada bilo njihovo glavno oružje, sad je to postala njihova slabost. Sa druge strane njima mlad svet odlazi, jer tamo na Kosovo nema nikakve perspektive za život i rad.
Otpuno je deindustrializovan. sektor, deindustrializowana teritorija. Tako nije samo to problem, problem je i zdravstvo i obrazovanje, sve je živo tamo problem, jer je to veštačka torevina koja se finansira novcem sa strane. I potpuno je neodrživo. U situaciji odlaska hegemona, taj provizorijum koji se naziva Republikom Kosova, slušat će se kao kula od karata i kako je, po mojom mišljenju, kako te, eto ja tvrdim, smatram, da će se...
prosto mirno reintegrisati u našu zemlju, to je tamo gdje prirodno i pripada. Znači bez dolaska Rusije ili Kine na ovo područje, to će ići diplomatski, bez ikakvog upliva stranih sila ili faktora? Pa slušajte, bez upliva stranih sila nikad ništa ne biva.
Ali smatram da to može da se desi uz saglasnost naravno onoga što nazivamo velikim silama. Što nazivamo velikim silama da kažemo Kina, Rusija naravno. Mi vidimo da u celom tom problemu Kina i Rusija drže našu stranu, tako da u situaciji kada bi se trebao sprovesti nekakav međunarodni sporazum, mi tu imamo određene strateške saveznike koji bi svakako stali na našu stranu, ali bi mi morali naravno s ovim rukama da sprovedemo to što ja nazivam mirna reintegracija Kosova u Srbiju. Znači, rešenje tog problema koji je naš problem. treba da bude u našim rukama.
Naravno, kad već govorimo o progresi Kine uopšte na cijelom svetu, pa eventualnom dolazku na našu teritoriju, već su tu braci, kinezi i tako dalje, kako kaže Vučić, koliko je to opasno po naš narod, kad sve spominjaju i te zeleni sertifikati, takozvane covid propusnice, pa znamo šta se u Kini sprema, kakav je eksperiment ocjenjivanja ljudi, poslušnosti i podobnosti. Koliko se to može priliti na našu teritoriju i biti i dovesti ove narod na rub potpune diskriminacije? Pitanje je izvanredno. Mi smo vidjeli kako zapravo izgleda dosadašnji teror, teror dosadašnjeg hegemona i kako bi izgledalo to kada bi Kina postala svjetski hegemon. O tome bi mogli onako da hipotetišemo sada i da razmišljamo.
Mi znamo kakvim smo se kulturnim terorom našli što se tiče... Amerikanizacije, da je tako nazovem, Amerikanizacije, kokakulizacije, kako ja to u šali volim da kažem, sa hollywoodskim smećem, smećem muzikom, smećem odećom i svim ostalim. Kako bi to izgledalo pod kinezima kao hegemonom? Ja mislim da bi to izgledalo najsrazmjerno gore i da bi možda zakukali za starim hegemonom i rekli vratite se Amerikanci, sve vam je oprošteno.
Jer su Kinezi sami po sebi jako rigidni, skloni strogoj kontroli svega i ukoliko bismo zaista došli pod pritisak jednog takvog hegemona, mislim da bi se vrlo brzo pojavilo ono što u Kini već postoji, a to je taj socijalni rating. Možda taj socijalni rating možda bude sproveden ovdje kod nas i bez Kineza kao hegemona. Tako da smatram da je ta hegemonija, hipotetička hegemonija Kine, još od nas daleko, jer Amerika je još svetski...
Policajac i dalje je svjetski hegemon i Kina neće skoro preuzeti tu palicu dok ne bude god dovoljno vojno jaka. Kina nije dovoljno jaka da tu prevaziđe Ameriku. I dok je god ispred obale Kine plovi sedma američka flota, Kina je i dalje u odnosu na Ameriku vojni patuljak. Ali te stvari se vrlo brzo...
mogu promeniti. Eto, poznato je, na primjer, da Kina gradi već pet nosača aviona koji trebaju da budu sljedeće godine porinuta. Od toga su tri nuklearna, a dva su konvencionalna.
Tog momenta će se u Južnom Kineskom moru pokpuno promeniti balans snaga između Američke sedme flote i kineskih snaga. Zatim, Kinezi su sagradili ogroman broj svojih baza u Južnom Kineskom moru sa mnoštvom aerodroma, skladišta oružja, kasarni, punktova za osmatranje. Veoma ojačali i sa pojevom tih kineskih nosača aviona, 7. američka flota će morati da se povuče i da sa tog jako bitnog plovnog puta koji otprilike čini neku trećinu ukupnog kargo transporta na svetu, morat će da se povuče upravo zbog kineske vojne nadmoći koja je već sada na vidiku.
Znači to nije nešto što je daleko, međutim vraćam se ponovo na ono što sam rekao, hegemonija Kine je i dalje daleko. Ako govorimo o tomekoj moći, malo prije smo govorili koliko luka se gradi, koliko luka je kupljeno, koliko se ulaže u infrastrukturu stranim državama i kontinentima, vidimo da smo mi postavimo u neku ruku kineska ekonomska kolonija. Način ocjenjivanja može biti opasan po našoj građani koliko brzo može zaživjeti po vama na ovoj teritoriji. Da ljudi koji ne budu tjeli da jednu, drugu, treću, četvrtu, petu dozu, da budu tjeli da zobidju taj proces, da neće moći da budu deo društva, da neće moći da ulaze u prodavnice, da neće moći da glasaju između ostalog, da će im suduzjeti sva ljudska prava i prava za garantovanu ustavu. Pa smatram da je to moguće.
Naravno, takvi eksperimenti je već, naprimjer, sprovedeni u Australiji. Zna se da je Australija najstroža po tim anti-Covid merama i da je prva koja je uvjela te tzv. Covid pasuše ili kako god ih nazovemo, QR kodove za ulazak u prodavnice, čak i u crkve, čak i na pijace.
Tako da, te stvari, da, mogu doći kod nas koliko sutra i donete maltene nekakvim dekretom, ne obazirujući se ni na kakve ustave, zakone. Pa znate i sami recimo ono što se nazivalo krizni štab od pre godinu i pol dana kad je formiran, koji je navodno davao preporuke, a zapravo je nametao diktat, određeni diktat ljudima, da je on bio zapravo jedna neformalna grupa ljudi koja je vršila uticaj, zapravo pritisak na javnost, a da za to nema nikakve zakonske osnove. Tako da stvari mogu da se okrenu na rđevo već koliko sutra ili preko sutra, da se i ta prava koja postoje... u postojećem Ustavu i u postojećim zakonima, vrlo lako pregaze na kraju krajeva. Danasnja vladajuća većina može da promeni Ustav preko noći i iz tog razloga smatram da je Ustav jako tanak končić na kom vise naša prava i da u suštini nama to nije slamka spasa.
A da li eskalaciju svega toga čekujete eventualno posle izbora u aprilu sljedećeg godine? Da, vrlo moguće, naravno znamo i sami da je sve na političkoj sceni bezano za pitanje izbora i da naravno oštre mere, da kažemo, bile one, odnosile se one na COVID ili na nešto drugo, potpuno nebitno, da će naravno uvijek uslediti posle izbora, a ne pre njih. Zbog toga što naravno i stranka na vlasti, a i ostale stranke koje učestvuju na izborima moraju da se udvaraju na ovaj ili onaj način.
svom biračkom telu. Naravno, uvijek je stranka na vlasti ta koja je u superiornom položaju i ima prilike da se moćnije udvara. A jedan od videova udvaranja je i taj da se ne provode određene oštre, jake mere, sve dok se to ne bude moralo. S tim što smatram da naša, sadašnja vlast, ne samo naša, nego vlasti drugih zemalja nalazi se pod pritiskom nečega što ja nazivam svetski prediktor, koji zapravo te mere nameće.
Da to ne ide iz glave ljudi koji vladaju ovom zemljom, nego iz glava ljudi koji se nalaze u nekoj dubokoj zakulisi koju mi ne možemo vidjeti, koji se ne mogu vidjeti u medijima i informacije o njima teško su dostupne ili su potpuno nedostupne zbog toga što takva vrsta informacija jednostavno nije za uši običnog čovjeka i do običnog čovjeka ne dolazi. Jasno. Kad smo prethodni put razgovarali pa smo analizirali...
utica i ulogu svih svjetskih lidera i svjetskih sila u cijeloj ovoj ujdurmi. Da li se po vama sada nešto promijenilo? Da li dalje spantrate da sva ta imunizacijona slijedstva dolazi iz iste kuhinje i da je sve to plod istih moćnika na vrhu piramide, da tako kažemo? Da, ja sam ubeđen da. Čak sam pre nekoliko mjeseci za portal koji pišem pravda.rs preporučujem našim gledalcima da čitaju.
Portal jako je ozbiljan i zvanredan je. Napisao sam jedan članak u kom sam tvrdio da upravo ta anti-imunizacijona sredstva, ako ne smemo da spomenemo da nam ne bi uklonili video, da zapravo dolaze iz iste kuhinje. Na osnovu čega sam to tvrdio? Na osnovu dva pokazatelja.
Jedan pokazatelj je taj da su se ta anti-imunizacijona sredstva, zapravo imunizacijona sredstva, pojavila sva, maltene u istom momentu, na nekoliko strana sveta. I u Americi, i u Rusiji, i u Kini. Kako to odjedanput? To jedno.
Potom... Analizirao sam strukturu vlasništva određenih kompanija koje se bave proizvodnjom upravo toga što ne smemo da spomenemo i recimo utvrdio sam da Sinovac i Sinopharm u Kini, to su dve firme od kojih je jedna državna a druga je privatna, u strukturi svoga vlasništva imaju jedne i druge američke hedge fondove između ostalih i pozvu čuveni BlackRock, na primjer. Ja od tog momenta kad sam u strukturi vlasništva državne kineske firme za Proizvodnju medicamenata, video američkih hedge fondova, bilo mi je potpuno jasno da zapravo cijela ta priča dolazi, kako ja tu šalik kažem, iz istog čabra.
Da to sve ima jednog masterminda. Da iza svega toga je jedan mastermind. Jasno. Kad smo kod uloge lidera, da li se nešto tu promenilo? Da li oni su se malo neki napravili ostupnici ili su i dalje držali plana, velikog plana nekih masovskih?
Iluminatskih sila. Putin je malo, čini mi se, popustio retoriku parako, pa dobro, ne mora to baš da bude obavezno. Kako to vidite sada? Da li on malo pravi ostupnicu cijele te priče ili je to samo opet igra dobra i loš policaja, znači da je jedan malo bolji, popušta i polako pripremanje za kuvanje žabe?
Da, da, ja upravo tako i mislim. Znate, ja od davna iznosim u javnosti svoje tvrdnje da zvanični predstavnici vlasti, tj. predsjednici koji prvo predstavljaju države, da su zapravo ništa drugo nego, kako ja to nazivam, poster boys. Da su samo ličnosti koje služe za zamlačivanje javnosti, a da se odluke donose negde duboko u pozadini, u mraku, kako ja to kažem, u mraku za kulise.
Što se tiče Putina, ja ne znam ko je ta osoba. Jer on se godinama fizički ne menja i meni je to samo po sebi već jako sumnjivo, razumete me. To je čovjek koji navodno ima 70 godina, baš ne izgleda tako, da.
I naravno da na svjetskoj sceni postoji to što ste rekli, igra dobrog i lošeg policajca, to znamo odavno. I da zapravo Rusija kao nekakav geostrateški oponent Zapada ne postoji u punoj formi. U punom smislu kao što je to postojalo u dobu Varsavskog pakta i ono sukoba Varsavskog pakta i NATO. Ne. Stvari su sad potpuno promenjene i smatram da je i Rusija sama deo te jedne, da je nazojen, geopolitičke, globalističke igre.
Kina, tali Xi Jinping isto učestio u svem u tome. Da li je po vam on globalista zapravo? Ili on taj, kao što oni kažu, komunista koji se stvarno bori nas protiv kapitalizma? Ne, protiv kapitalizma se sigurno ne boji.
Ili isto poster boji, što bi se reklo? Pa oni vrlo verovatno također poster boji. Mi zapravo i ne znamo ko vlada kinom, ako ćemo pošteno.
Mi znamo da postoji tamo nekakva komunistička partija, ko u njoj odlučuje, jako je teško reći. Mi će sam fiktivno se boriti protiv kapitalizma, nisam istinu, stvarno naravno. Pogledajte, cela Kina funkcioniše kao adžinovsko kapitalističko preduzeće. Očigledno, kineski komunisti nisu gadljivi na kapitalizam, baš naprotiv. Oni su šepali u svoje ruke sve instrumente savremenog kapitalizma i upravo oni ga na najbolji, najfunkcionalniji način i primenjuju.
Zapravo, kako bi se to reklo, tuku protivnika njegovim oružjima. Sa jedne strane. S druge strane, to što bi se nazvalo geopolitičkim protivnikom Kine, to je Amerika. Amerika baš i nije pravi otvoreni neprijatelj Kine zbog toga što je ogroman američki kapital još od 1971. od vremena Nixona ušao u Kinu i zapravo podigao Kinu iz siromaštva onog nekadašnjeg malog komunizma. Sve ovo što mi danas vidimo.
kao kineskog kolosa napravljaju zapravo parama američkih bankara. I ono što danas vidimo kao kineskog džina, to je zapravo jedna simbiotička veza između komunističke partije koje upravljaju Kinom i zapravo novca američkih bankara, da kažem gospodara novaca. Ja sve nekako gledam da izbjegnem to američke, Taj novac zapravo ne poznaje ni teritoriju, ni naciju.
On je globalistički. To je globalistički novac svjetskih globalnih bankara i on je u simbiotičkoj vezi sa KKP još jedan put naglašao ono što vidimo kao kineskog džina, to je znači simbioza te dve moći. Kad smo kod našeg poster boja, takozvanog predsjednika, Kako komentarišete uopšte njegovu ulogu u svem u tome i dok li će on njima služiti, dok li će on izvršavati te na ceduljice dobijene komande i šta mislite, da li poslije svih ovih afera se njemu ističe rok trajanja ili zapravo to nema nikakve veze, to god on ispunjava sve zahteve globalne agende? Znate kako, svaki političar ima svoj rok trajanja, ne postoji političar bez roka trajanja, naravno.
Menjaju se vremena pa se tako menjaju naravno i političari. Mi znamo da je naša politička vrhuška ovdje pod direktnim utjecem Zapada i da zaista sprovodi onu agendu koja je sa Zapada došla. Sve dok se stvari tako odvijaju, ja mislim da na našoj političkoj sceni neće doći do nekih značajnih promjena.
Ubeđen sam u to. A kako cenjujete umešanost vrhuške ove vlasti u kriminalne afere i sve što se... iznosi svakodnevno i što im se stavlja na teret, pre svega?
Znate kako, o tome je na neki način teško i suditi, a sa druge strane je i lako. Zašto je lako? Pa ne postoji vlast koja ne koketira sa, da kažem, tom mračnom stranom stvarnosti.
Ne postoji ta vlast koja će biti potpuno imuna od toga, tako da nije imuna ni naša. I s tog razloga smatram da u te stvari mnogo i ne treba detaljno ulaziti. Postoje kriminalne radnje, iako za njih postoje uslovi da se procesiraju, da se izvedu pred sudom, ona će se izvesti.
Ukoliko na njih utiče politika, ona nikada do suda neće stići i mi možemo da se tome protivimo, da nam se to svidi ili ne svidi, ali na to ne možemo uticati nikako. Posljednje što bih te da vas pitan je situacija vezana za našu crkvu. Kako ocenjujete uopšte i Porfirija i celu priču oko njega? Koliko je to politički? Povezano sa vrhom naše vlasti u Vidimu i Conegori, ta podela među istim narodom, među našim narodom, ponovo oko crkve, kako na to gledate?
Da li će to izaći na dobro ili je to isto uvertira za neki veću podelu, za neki veći, da kažemo, haos? Pa na crkvu možemo da gledamo sa dva različita aspekta. Evo pogledajte kako ja na to gledam.
Sa jedne strane, sa religijuznog aspekta, mi možemo da crkvu gledamo kao na jedan... Uslovno rečeno, protočni bojler, kroz koji prolaze ljudi, prolaze verni ljudi, prolazi klir i episkopi, patriarsiji, prolazi vreme i kroz crkvu, kažem, kao kroz protočni bojler prolaze ljudi. I crkva kao crkva, to je eklezija, je zapravo savornost nas koji verujemo u Hrista. Svojevremeno jedan rimski papa rekao da je crkva socijalna ustanova, ljudi bi joj odavno uništili.
Pošto crkva nije to, crkva sama po sebi zavisi od ljudi, ali ne u toj meri da može biti uništena nekakvim takvim postupcima na koje aludirate. Dakle, hteo sam da kažem da možemo na crkvu gledati i sa onog drugog stanovišta što sam hteo da kažem, znači sa političkog, znači u crkvi uvijek bilo nekakve politike, uvijek od kad je crkve bilo nekakve i politike i uvijek je i crkva imala. i dodir sa politikom i preplitanje sa politikom i vođenje raznih politika unutar crkve. Međutim, ako je gledamo tako, znači sa tog stanovišta, mi ćemo uvijek tu naći i ljudske greške, i ljudske gluposti, čak i ljudsku prljavštinu. Međutim, ako je gledamo sa one druge strane, metafizičke, to je crkvu kao...
Dom ljudi koji veruju u gospoda Isusa Hrista i spasenje naravno i u život večni. Mi crkvu možemo isključivo gledati sa tog čistog stanovišta i smatrati da ono što se u crkvi recimo danas dešava, ako se dešava nešto ređevo, da će to protok vremena odneti i doneti neke nove ljude. Ljudi su grešna biće i sa njima ide i greh pa i prljavština.
Međutim, kažem, to crkvu uništiti neće, crkva je... Jednostavno na telo Hristova koje postoji više od 2000 godina i ljudi je nisu uspjeli uništiti do sad pa je neće ni od sad. I ovako za kraj neka poruka ili kratka analiza ekonomske situacije, ono što nas čeka, da li nas čeka glad, nestošica, vi kao doktori ekonomskih nauka, da li imate neki savjet za naš narod, za naše građane, kako zapravo da postupimo? Upojaju čemu da se nadaju u periodu koji nadolazi?
Pa, šta reći. Zemlja koja se ovo likom brzinom zaduržuje, svakako ide ka nekoj vrsti bankrota. S druge strane, kako se zaštiti na lični način, pa najbolje bi bilo kada bi čovjek imao neku svoju apsolutnu samostalnost, znači da ima svoju kravu, svoju šliju, svoju svinju, svoju kokošku.
Međutim, budući da mi vidimo... da je sada trenutno na delu jedna ubrzana urbanizacija. Ljudi su sve udaljeniji od sela, sve manje imaju priliku da imaju i to svoje jaje i tu svoju svinju i tu svoju kravu. Da otići na selo tek tako više nije jednostavno. Su se ljudi odrodili od sela i nisu ni sposobni više da proizvode sami ono kao što su nekada mogli.
Ne znam, stvar je vrlo kompleksna pitanje koje ste postavili muči cijel svet. a ne samo nas. Ovako neki savjet, znači mislite da ulažu u svoju zemlju, svoju vodu, svoju kranu, svoju proizvodnju, da je to najbolja politika koju običan čovjek može da izabere?
Naravno. Znate kako, nekad su naši seljaci bili praktično ekonomski nezavisni. Praktično ekonomski nezavisni.
Možda su zavisili od toga da kupe drug soli u gradu ili nešto slično, ili ono što ne mogu da proizvedu. Ili ulje ili nešto slično. A sve ostalo su proizvodili sami, bili su praktički, bili su ekonomski nezavisni. Danas vi maltene nemate jednog jedinog čovjeka koji je ekonomski nezavisan ako radi u nekoj firmi, prima platu i sl. Da li je apsolutno rješenje u toj ekonomskoj nezavisnosti?
Pa vrlo je teško zbog toga što današnji čovjek ne može da bude ostrovo. Međutim, po mom mišljenju... Trebalo bi ljudi više da se okreću u selu i što većoj svojoj finansijskoj, zapravo ekonomskoj nezavisnosti.
Ne finansijskoj, izvinjavam se, sveći ekonomskoj nezavisnosti. Hvala vam puno, gospodine Pajeviću. Ovo je sve što sam teo da spitam. Pozdravit ćemo naše gledalce pod nekom sljedećeg vidjenja. Hvala što jednom na vašem vremenu.
Hvala vam. Nema na čemu drugi put. Svako dobro.
Sve najljubije. I prijetno.