Svesnost izbora rezultata. Više nivovi svesnosti dovode do boljih izbora, a bolji izbori uvek do boljih rezultata. Kada pričamo o svesnosti, dnevnik je reč koju ćemo iskoristiti. Dnevnik je jedna posvelična, intimna stvar.
I da svako od nas bi trebalo da ga piše i da ga razvije onako kako njemu odgovara i da kroz dnevnik hoćemo pre svega da težimo da upoznamo sebe. Ja ću podeliti sa tobom kako ga ja vodim. Vodim ga nekih deseta godina i od dnevnika govora preko mršavljenja, preko vraćanja dugova i ovladavanja trošenjem do neđeljuskih odnosa, konkretno rade na vezi i na braku. Vodio sam dnevnik za svaku od tih sfera, naravno ne istovremeno, jer kroz iskustvo mi se pokazalo da najbolje rezultate imam kada se fokusiram na jednu oblast neko vredno, a ne paru. Naravno...
ovladavanjem određene oblasti ti ćeš recimo ako budeš ovladao ili ovladala svom ishranom i tu nemaš više toliko izazova dovoljno će ti biti samo da napišeš na primjer danas sam se hranila u skladu sa svojim željama i sa mojom rutinom ili u skladu sa mojim ishranom ili na primjer kao što ja vrlo često ubacim u dnevnik danas sam preterao i vrlo često ti kad bi čitao ili čitala moj dnevnik uglavnom bi našla rečenice Ponovo sam preterao sa klopom, jeo sam suviše kasno i pojeo sam više i zbog toga sam lošije spao. Da ti ne pričam koliko mi je to pomoglo i oko rutina svojih, jer osvrtanjem na te rutine ćeš tačno da vidiš kada ti najbolje odgovara da odeš u krevet, kada ti najbolje prija da se probudiš. Recimo, prošlog petka sam bio na studiju B i bila je jako dobra emisija i ja sam imao jako nekako prijelom i sve. Prijavila su mi pitanja, prijavila me atmosfera, ono čime sam najzadovoljniji jeste moja energia i smirenost.
I onda sam napisao sebi posle te emisije, zašto mislim da sam baš u toj emisiji bio toliko smiren. I koji su mi planovi da to ponovim. To je, na primer, jako isto dobro za razvinje samopouzdanja.
Ali ajde da ne trčim pred rudom. Dakle, volim da vodim svoj dnevnik. svakoga dana, naravno tu ću biti otvoren iskren prema tebi, desi se da nekada propustim. Recimo, prošle nedelje se desilo da dva ili tri dana ne unesem ništa.
Ali se trudim, već sada imam tu rutinu, da pamtim neke određene figure u toku dana, highlightove ako pođeš, i da onda mogu da ih se lakše setim sutradan. Ali na početku mi to nije išlo, nije polazilo za rukom i bukvalno mi se dešavalo da sutra zaboravljamo. Da se sutra ne sećam bukvalno skoro ničega od jučera.
I ovo ti je još jedan skriveni benefit dnevnika što će ti pomoći da pamtiš stvari. Jer bukvalno ti kad nešto hoćeš da zapišeš ti se toga moraš prisetiti, pa ćeš to onda da zapišeš. Pa onda ako ju pročitaš to još jedan put, to je već tri puta si ti nešto ponovio. I mnogo će ti biti lakše da zapamtiš, a... Šta je ono što hoćemo najviše da pamtimo sa osnovne greške?
Negde smo mi u našoj grupi uveli dnevni kada smo pričali o iskušenjima i kada smo pričali o tome da hoćemo da vodimo dnevnik iskušenja. Mi se tako možemo da vodimo i dnevnih greša, o znacima naloga. Dakle, volim da pišem dnevnik svakog dana i uglavnom je to predveče, uglavnom je to predzavršetak mog dana, negde oko 7-8.
Naravno, kada se život umeša, kada se Mihajlo umeša, kada jednostavno neke stvari treba da uradiš, a nisi tu, potpuno je u redu da uneseš to ujutru ili, recimo, kasnije. Ne mora to da bude stalno u 8 sata. Isto tako, volim da kad god sam u prilici i desi mi se nešto što hoću da zapamatu, ako ne mogu tog trenutka da unesem u dnevnik, zapisat ću u telefon. Da sam to koristio, sada koristim te... Viber notes, jer tu mogu da snimim i glasovanu, kada sam recimo u treningu, a nešto mi dođe, padne na pamet, jer vrlo često ja razmišljam o onome što hoću da pričam, recimo sutra ili sam dokom se jedna nedelja razmišljao o čemu ću da pričam sa vama, i onda mi znači da se podsjetim.
A mislim da nam je dnevni, dragi moji, jedna prelepa oaza umirenja, smirenja i usporavanja vremena. Danas svi živimo jako ubrzano. MFTO živimo ubrzano, MFTO imamo sve manje i manje strpljenja.
I to su uočavanje sa belom hartijom. Sad, mala zagrada, ne moraš da vodiš dnevnik, pogotovo ukoliko imaš jako loš rukopis kao ja, ne moraš da ga vodiš pisanjem. Meni je žao što nisam malo više vežbao rukopis, jel'tako, pa da mogu da pročitam ono što pišem, tako da je meni lakše da otkucam.
I imam jednu fenomenalnu, besplatnu aplikaciju koju mogu da ti ponudim, zove se penzu.com. P-N-Z-U poslaću vam u grupi da imate, besplatne, koristim je godinama, nisu uveli da se naplaćuje, jako je jednostavna, imaš datum, imaš papir ispred sebe koji ti jako podsjeća na ovoj papiri u svesci i bukvalno možeš da pišeš i on ti sve pameti. Tako da to koristim kao taj elektronski digitalni dnevnik, potpuno razumijem ukoliko je tebi lakše, ukoliko želiš da pišeš, piši. Dakle, U toku dana volim da unesem, kad mi se desi nešto značajno, nešto ne želim da zaboravim, unesem to pa onda uveče napravim ostalu retrospektivu.
Volim da se osvara na svaki svoj dan i volim da u dnevniku, pogotovo kada mi se desi nešto značajno, a ti ćeš u Zagradi počitati loše. Znači, ako ti se desi nešto značaj, nešto veliko, a ti si to obeležio kao loše, kao negativno po sebi, i pogotovo ukoliko te samokritičnost ubija, kao što je mene godina, onda je dnevnik prava stvar za tebe. Zašto? Zato što sam davno naučio da postavim sebi nekoliko pitanja posle svakog od tih događaja. Recimo, desi mi se neki peh.
Na televiziji, desi se da ne znam odgovor na neku pitanju, da se zbunim, da zamucam, da ne štajte, što bih ja obeležio kao loše, kao nekada. I sada, pre vođenja dnevnika, armija negativnih, palih misli bi počela da... ruši tvrđevu mogu, mog samopoznanja ili smirenja.
Ja bi ih pustio, odnosno poklekao bih pod tim pritiskom i počeo bi da se okrećem protiv sebe, bukvalno slušajući bespogovorno ono što mi te misli govore. Opet, mi možemo da pričamo o tome, mi znamo kad te pale misli dođu, od koga su. I znamo ko profitira od toga kad ti i ja padnem u očajanje. Da, kad padnemo u očajanje, mnogo je lakše da padnemo u još dublje stajanje.
Jer nemoj da zaboraviš. Tvoj dno ima podruhu i moj dno ima podruhu. I treba da vodimo jako računa kada počnemo da i razložno i bezrazložno sebe posjetimo previše petoga.
То је Јеротећ говорио, немојмо себе посипати пепелом. Каже, ми Срби смо, јако, каже, Валканци, каже, јако, чудан народ. Или се бусамо у груди певајући не може нам нико ништа, што је исто нереално, или пак себе посипамо пепелом и мислимо да смо најград.
А истине да нисмо један и друг. Е, тако се и ми. odnosimo prema toj svoj greški ili grešci. Dakle, desi mi se greška i umesto što bih pustio te armije loših misli da rukovode mnome, ja sada znam da ću ući u svoj nez.
I znam tačno šta ću da se pitam. Prvo pitanje, šta sam dobro uradio? Gde ću ja kada ja reći recimo o toj emisiji, da kažem ok, dobro je uradio. Dobro sam uradio to što sam stigao na vreme. Ne pitajte, i to može da se desi kada krenete u emisiju i ne znate šta će da vas sačekra kod sajma ili kod jade.
Znači, krenuo sam na vreme i stigao sam. Dobro sam odgovorio na prvo pitanje, dobro sam odgovorio na treći pitanje. Onda ide sledeće pitanje koje jako valjše. Šta ću sledeći put bolje da uradim?
Znači šta sam dobro uradio Šta ću sljedeći put bolje da uradim Gde opet ide fokus na šta Na ono pozitivno Sljedeći put ću Rećimo da ranije pitam za temu. Ili, sljedeći put ću, evo vam primjer sa ovim što mi se desilo danas, vi znate da sam dobio poziv. Prvo, ja u principu insistiram da mi jave makar dva dana ranije, ili, ko se tiče prve televizije, oni su stvarno bili do sad najprofesionalniji od svih ostalih televizije, da te zovu barem nedelju dana unapred, da te pitaju da li možeš i da ti predloža temu.
I to je skroz u redu, ako ti oni predloža temu, ti tamo ne imaš par dana da porazmisiš o tome. Ovo su izolovane situacije gde su mene zvali, a znaju me i znam ja njih i otprilike znaju teme o kojima ja volim da pričam i ponudili su mi to. Dakle, ja sam zbog toga i pristojao jer znam otprilike o čemu ću da pričam. Ali kad se vratimo na dnevni, ja ću se zapetiti šta ću sljedeći put bolje da uradim, a mogu da kažem, sljedeći put ću tražati da mi ranije pošlju pitanja ukoliko sam ovog puta loše na njih odgovorio. Jer kad je emisija u pitanju, ona je ipak živa stvar i može da se desi da ti postave neku nepredliđeno pitanje.
I treće pitanje, znači, hajde da napravimo blagovu rekapitulaciju, šta sam dobro uradio, pravo pitanje koje se pitamo nakon nekog događaja koje smo mi objelažili kao negativan, ali ne mora da bude negativan, dobro da radimo to i kad su pozitivne stvari u pitanju, znači, šta sam dobro uradio, šta ću sljedeći put bolje da uradim i šta sam iz ovoga naučio. Kao što možeš da primetiš, sva tri pitanja su okrnuta kao ono što je pozitivno. Isprečavaju naš um koji je nekako naviknuti da se osvrći na ono što je negativno. Da samo traži zamerike, da samo traži slabost. Opet, imajući za želju da nas spasi, da nas sačuva.
Al ta želja da nas spasi i sačuva, vrlo lako je da se spasi. može da se transformiše u samo sabotažu, gde će nas taj naš um ili one sile koje puštamo da rukovode njime vući dole. Dakle, to su ta tri pitanja koje su meni bukvalno, slobodno mogu da kažem, mirna srca promenjela život. Jer kad sam to počeo da pišem u svoj dnevnik, nijedan događaj, makoliko bio katastrofal, nije ostajao katastrofal. Jer, dragi moji, Mislim da je najveća greška u životu biti nesvestan jedne greške.
E, dnevnik nas prečava da ostanemo nesvestni. Znaš li, sam siguran da ima ljudi koji idu iz greške i prave, nažalost, iste greške. A ponekad je samo dovoljno da zastanemo, da se osvrnemo i da vidimo šta smo to uradili loše i šta ćemo sljedeći put bolje. Da li tako? Pa recimo...
Ukoliko si ti shvatio, ili ti shvatila, ajde uzicu muškarca, shvatio si da si svoje slabosti odlučio da se vidiš sa tom devojkom, znajući da kad god se vidiš sa tom devojkom, strast preovlada, tvoja želja i njena želja preovladaju, pa se vi poljubite ili se nešto desi, pa se ti posta osjećaš loše, jer si se zakleo sebi da nećeš da se s njom više vidiš u tom svojstvu. Intimno seksualno. I desi se to.
I ti, nakon te večeri, odlazi s kući proklinjući sebe Zašto sam to uradio? Što sam tako slab? Što sam opet poklekao? Stani.
Otvori dnevnik, zapiši u tom dnevniku. Dobro. Šta sam večeras dobro uradio? Dobro sam uradio to što nismo išli do kraja. Ostalo na poljubcu.
Super. Šta ću sljedeći put bolje da uravim? Sljedeći put, ako vidim da...
da pada tama. I ako bi dođu misli da odem sa njom negde nasamo, gde se može nešto desiti sa nama intimno. Neću. Vidjet ću se s njom u 12 popodne u crkvi, u dvorištu.
Razumeš? I nešto slično. Gde su manje šanse da dođem u iskušenje. I šta sam iz ovoga naučio? A naučio sam iz ovoga da sam slav.
Naučio sam da sam čovek, da sam slav. Da mogu ja možda da imam snažnu volju dok sam sam, ali kad je ona pored mene Omuti mi strast razum. E vidiš, to je mnogo zdraviji pristup svakoj tvoje greški, nego da proklenješ sebe i da ti prođe sledećih deset dana u samoosuđivanju, besplodnom nezadovoljstvu.
I tu se srećemo našeg velikog radite koji je pravio veliku razliku između jalovog i plodnog nezadovoljstva. Ja volim ono plodno nezadovoljstvo. Kada se bramelitiš na sebe, kažeš dobro, više to neću, naučio sam, idem dalje.
Položio sam ovu grešku, doktorirao sam na njoj i sad sam spremljen za sledeće. Zašto? Znam i nisam lud da pomislim da je život bez grešaka mogući. Nisam lud da pomislim da postoji život koji je toliko hermetički, zatvoren, da grešaka nema. To bi ti bilo isto kao kada bi...
Očekivao da uđeš u stan gde živi petočlanla porodica i da ga nađeš potpuno opremljenog kao da niko ne živi u njemu. A reci mi molim te kada bi ušao u takav stan, da znaš da neko u njemu živi, a vidiš da je namještao u celofanu i dalje, da je celofan, ne celofan, kako se zove ono, pa jeste celofan valjda, namještao je. i sam bi znala, znao ili znala da nešto nije u redu.
Nekde, gde god je život tu i haos, gde god je život tu su i greše. E, dnevnik će ti pomoći čak i da prema greškama promeniš pristup, da prema sebi budeš blaži. Jer vrlo često se dešava, dragi moji, da sebi preoštro sudimo. Preoštro sudimo sebi.
невероятно смо оштре судије самима себе. И када урадимо нешто што ми смо очекивали, а тако и што нас изненадило, ми се окранемо потпуно против себе. Бог хоће да нам опрости, Бог нам прашта, али човек себе не прашта.