Predpostavili da, evo dakle, odmah da vas obavestim da ćemo snimiti ovaj webinar, jer smo predpostavili da neki ljudi možda imaju u ovo vremena obavezno predavanje ili vežbe, tako da oni ne bi propustili celu ovu priču koja mislimo da je važna i vi nam stalno govorite da vam je to jako važno. I s tog razloga snimamo. Tako da znate, nadam se da niko nema problem sa tim.
Bez obzira na snimanje, ja se nadam da ćete vi biti dovoljno slobodni za jednu interaktivnu diskusiju tokom webinara. Dakle, ne bih voljela da pričam samo ja, voljela bih da se uključujete, da postavljate pitanja, dajte primere. da razmišljamo zajedno i da vas bolje upoznamo.
Ja ću sad isključiti i zvono da me ne ometam. Dobro, možda da pozovem i koleginicu Mariju. Mi smo Milena i Marija, čuvene ko sa kojima se dopisujete. Tako da, eto, možda Maro, hoćeš da se na početku obratiš i ti... polaznicima našim, pa ću ja da nastavim u vezi sa početkom kursa i svima što nas čeka.
Može, može, dravo svima. Ja sam Marija iz Cetrije Zazvike Rijeve i želim da došlicu i na ovom našom sada ovaj družinu i na kurs. Drago me je da ste došli danas i da li svi na ovom broju.
Nadam se da će jedna od njih biti u pomoći. Vidimo da nemojte se ustručavati i da ne ste u datore za kakav proboljene repreku ili bilo koje. Već su bi se neki javljali telefonom ovih dana oko Profila Plus.
Sve to rešimo u hodu, tako da budete slobodni i ne znam zbog vas malo nadeljivati. Već ste se navikli da radite na platformi. Ne bih dužao, ja sam iz kancelarije, onda bih par uveštiti sastavno.
Tako da, Milena, treba poštiti doći. Hvala. E pa dobro, dakle, ja sam Milena, ja sam u centru koordinator programa karijerna edukacija, radim i psihološko savjetovanje također, jer sam psiholog i psihoterapeut po struci. A evo danas pričamo o toj čuvenoj temi samopuzdanje koja nekako prožima i profesionalni, a i lični život i utiče na sve aspekte, tako da je zaista dosta važno. Dobro, da ne dužimo dalje, ja ću da otvorim prezentaciju i da krenemo sa temom.
Evo ovako, dakle vi ste prošli taj neki prvi uvod i malo promišljali o tome šta je karijera i šta je u stvari razvojni mindset, odnosno razvojni mentalni stav. To je zaista u bliskoj vezi i sa pojmom samopouzdanja, jer nekako u stvari primijetili ste kad izdvojajete one neke stavke. šta biste mogli da preduzmete da se to poboljša, one tri stavke na kraju zadatka.
U stvari, dosta vas daje odgovor da je kočnica upravo to što su nesigurni, nemaju dovoljno samopouzdanja itd. Pa eto, prosto to ih sprečava da se ponašaju na neki drugačiji način, slobodnije, proaktivnije ili... da komuniciraju sa većim brojem ljudi itd. Vi ste svi dobili, ja se nadam, povratne informacije na prvi zadatak.
Što se tiče drugog zadatka, on je već otvoren i u velikog neki od vas već rade. Tu ima dosta testova, neki su oduševljeni testovima, neki to smara, ali u svakom slučaju to je svano važno da bismo... Jer negde uvek polazimo iznutra, a onda idemo ka spolja.
Znači ako dobro poznajemo sebe, mi bolje možemo spolja da odredimo i ciljeve i da predstavimo sebe drugima, da komuniciramo sebe drugima i nekako sve onda bolje i lakše ide. Tako da iz tog razloga ovo opsežno testiranje u drugoj opasti. Šta je meni danas cilj?
Cilj je jako skroman, zato što je tema složena i ja želim da nakon ovih sat, sat i po ili koliko već budemo pričali, verujete u sebe malo više nego jučer. To ujedno savjetujem da bude i neki vaš cilj rada na sebi, dakle ne postižu se neki revolucionarni rezultati preko noći. takav trend da se različite mere samopomoći reklamiraju upravo na ovaj način, odslušajte ovo ili pročitajte ono i bit ćete mag i tako dalje. To naravno ja lično ne verujem baš u te stvari, verujem da promjena treba da se dešava sitnim koracima, makar kad su u pitanju ovakve...
psihološki konstrukti koji zaista prožimaju dobar deo bića i prosto srasli su sa nama na neki način, tako da potrebno je dosta rade i truda da bi se to menjalo, ali svaki pomak vredi i odmah se primeti veće zadovoljstvo sobom. Sad želim da uradim jednu baš, baš kratku vešpicu. Molim vas uzmati neki ili list papire i olov. ili prosto svoj telefon gdje vodite neke beleškice. I sada želim da zapišete koji su to vaši glavni kvaliteti.
Imate ograničeno vrijeme, tako da kad kažem stop, vi prestanite da pišete, a krenite sad. Koji vam prvi kvaliteti neki vaši padaju na pamet? Bilo da je u pitanju profesionasera ili širo toga, apsolutno se jedno. Napišite što više se svetite.
To je to. Sada na drugom delu papira ili u drugom šitu na telefonu napišite šta smatrate vašim manama, slabostima ili prostorom za razvoj, šta biste voljeli da bude bolje. Sad, ponovo što više stavke navedate, to bolje.
Stop! Sad stanite, to je to. Dakle, nemojte ništa više dodavati. Zašto koristim ovu vešpu? Nije toliko meni lično važno šta ste vi napisali od kvaliteta ili šta ste napisali od svojih slabosti.
Ali ono na što želim da muserim pažnju jeste sam proces tokom ove vešpe. Dakle, da li vam je bilo lakše da se setite kvaliteta ili vam je bilo lakše i brže da se setite slabosti? I uopšte što...
čega na kraju na papiru ima više. Vi ste imali po jedan minut jednako vremena i za kvalitete i za slabosti. E sad, negde...
Oni koji su previše samokritični skloni su da nekako se mnogo više sete svojih mana i da stavljaju veći fokus na svoje mane, a manji fokus na svoje kvalitete. Dakle, u tom nekom smislu samo pogledajte sami sa sobom, pošto ja bih voljela da ste mi vi tu uživo pa da možemo da razgovaramo o ovome, mislim da bi do mnogo značajnijih uvjeda došli, ali svakako i ovo nije loše kao vaša lična vežba. Dakle, da li se osjećate konfornije, da li ste se više srodili sa svojim kvalitetima ili sa svojim slabostima.
Dakle, ukoliko niste dobro povezani sa svojim kvalitetima, to je negda znak da treba da radite malo više na svom samopouzdanju. Naravno, to što ste svjesni svojih slabosti ne mora da ukazuje na nezdravo samopouzdanje, naprotiv. osoba koja je istinski samopouzdana, ona je i tekako svesni svojih slabosti.
Ukoliko ne može da nabroji nijednu svoju slabost, u pitanju je neka prepotentna osoba, što je također mehanizam odbrane od možda nekog osjećanja niže vrednosti. Tako da neki zdrav balans između ova dva je apsolutno poželjan. Zašto je važno svesto sebi?
Ja sad ovaj deo neću da vam pričam, zato što to imate na... kursu. Samo sam ostavila ovdje čisto ukoliko još niste prešli tu oblast da vidite zašto su ove dve stvari povezane.
Znači svesto sebi i samopouzdanje i takavako povezano, jer prosto onaj ko ima, kad kažu osoba od integriteta, to je osoba koja je nekako vrlo svesna svojih vrednosti, svojih nekih životnih načela, svojih osobina i svojih mana i svojih kvalitete itd. nekako je dobro u svojoj koži, dobro je sama sa sobom. Tako da je svest o sebi važna i u tom smislu zato je prva neka oblast od ove druge nedelje na kursu samo istraživanje, a druga koja se nadovezuje je samo uzdanje.
Dakle, o vama postoje neke stvari koje vi znate, a znaju i druge ljudi, na primjer koji fakultet studirate i u tom smislu koja se vam neka... kao osnovno profesionalno interesovanje. Postoje neke stvari koje vi znate, ali drugi baš i ne znaju, koje nekako možete držiti skriveno ili iz nekog razloga prosto samo za sebe. Također postoje neke stvari koje vi ne znate, niste ih svjesni, ali drugi, naročito vama bliski ljudi, znaju i mogu da vam kažu o tome, što je također dragoceni izvor znanja o sebi kroz druge. I naravno postoji, pošto smo mi jedna bezgranična knjiga koja uvek može da se čita, dakle postoje stvari koje ni mi ni drugi ne znamo o nama i tek treba možda da otkrijemo.
Ali svakako na ovom putu postoje brojne metode u stvari kako sada mi da istražujemo sami sebe. Dakle, možemo kroz neko samoposmatranje, samorefleksiju, možemo kroz ove alate za samoprocenu. koja radite u ovoj oblasti, kroz tu povratnu informaciju drugih ljudi, bilo su u pitanju nama bliski ili možda neke autoriteti na fakultetu, na praksi, na poslu i tako dalje, koji će nam pružiti neki konstruktivan feedback i naravno test situacije u praksi.
Dakle, mi ne možemo znati stvari o sebi koje se saznaju kroz iskustvo. Dakle, tek kada možda isprobamo neke... neku poziciju, neku praksu.
Mi možemo da znamo da li je taj neki posao ili neko zanimljenje za nas. Dakle, dok to ne isprobamo, sve to u teoriji može da zvuči zanimljivo, ali ipak na neki površni i drugačiji način. Tako da vas pozivam da istražujete na sve ove moguće načine.
I šta sve istražujemo? To je upravo ovo što testiramo. Dakle, to su interesovanja s jedne strane, motivacija. sposobnosti i veštine, ali i stavovi, vrednosti, verovanja, dakle ono nešto što je duboko ukorenjeno i daje nekako veliki drive svemu što radimo i neke naše osobinne lične karakteristike. Eto, to ćete sve dobiti ili ste već dobili kroz Profil Plus na našem sajtu, dakle potrebno je da se registrujete pa onda da to uredite.
I ono što ćete na kraju svih tih testova imati neke dodatne preporuke za testove van našeg sajta i kada sve to uradite vi ćete naravno nećete odadošle prepisivati šta to za vas važi i kako ste vi osoba nego ćete sumirati to kroz neke svoje dožive i ono što je vama važno ostalo od svega toga jer testovi su jedno a prosto vi imate pravo. na vaš lični doživljaj da nešto važi ili ne važi za vas. Oni mogu samo donekle da pogode ili da pretpostave nešto o vama.
I ono čega treba također budete svjesni jeste kad uradite taj test i vi ste sad takva i takva osoba, apsolutno ne znači da ćete za pet godina dobiti isti taj rezultat. Dakle, konstantno se menjamo i to je skroz u redu, zbog toga je ovaj život i tako zanimljiv. Kada je u pitanju samopoznanje, ja uvijek naglašavam studentima i diplomiranima ovu važnu stvar. Dakle, vi ste nekako navikli da izlazite na ispite i da ako padnete ispit po defoltu, to znači da je to bilo neuspešno. Pa onda nekako nastavite u tom maniru i kada izlazite na razgovore za posao.
Ali to apsolutno nije ista stvar. Kao ove dva parčeta slagalice, vi tražite nekog koji je idealan poslodavac za vas i poslodavac traži nekoga koji je idealan kandidat za njeg. To samo znači da traži se pravi fit. Ako se ne uklapate, ne znači da ste manje vredni od kandidata koji je prošao. Samo znači da ne pripadate toj slagalici nego nekoj drugoj gdje ste savršeni delić.
To uvek imajte na umu. Ako nađete posao iz 20. puta, iz 20. razgovora, a ne iz prvog ili drugog, to samo znači da ste to, ovaj koji je našao iz prvog, drugog, imao više sreće da prosto odmah nađe ono što je za njega prikazano. E sad šta je samopouzdanje zapravo?
Dakle, to je neko duboko verovanje. Ima dva aspekta. Mislim, ima puno aspekata.
Ta leta dva bih izdvojila. Dakle, jedno je duboko verovanje da vredimo kao ljudske biće i da zaslužujemo da budemo srećni. Znači, to je ono što se negdje govori kao neko samopoštovanje ili čak samoljubav, dakle ljubav prema sebi i tako dalje. Mi to negdje najčešće internalizujemo preko odnosa sa našim roditeljima.
Dakle, kako? I to ne znači da ako sebe možda ne volimo dovoljno. danas roditelji nisu voleli.
Ali prosto ta toplina i način iskazivanja ljubavi može da bude različit od porodice do porodice i u nekom smislu dete se može osjetiti možda manje voljeno ili u tom nekom smislu ne pounutriti u dovoljnoj meri da bude pažljivo prema sebi, da voli sebe, da poštuje sebe i da pazi na sebe. i u međujuskim odnosima i u svim drugim kontekstima. To je jedna stvar. Druga stvar je duboko verovanje da možemo izvršiti ili dostići različite zadatke i ciljeve tokom života. Dakle, to je negdje malo vezano i za razvoj samostalnosti i uopšte isprobavanje, eksperimentisanje od malih nogu.
Dakle, danas smo nekako svedoci malo te nekog prezaštićivanja dece. jer je prethodni neki period bio neka druga krajnost gde su roditelji možda bili previše autoritarni ili strogi, a sada su ta ista deca takvih roditelja nekako zaštićujuća prema svojoj deci pa se to malo u tom smislu poremeće. Naravno idealan je neki balans, tako da je važno da još kao deca imamo priliku da...
vidimo da smo sposobni, da možemo da budemo samostalni, da možemo da verujemo u sebe kao osvonec što se svojih sposobnosti tiče i u svoju neku snalaživost da ćemo se snaći u različitim situacijama. Eto, to su dva aspekta. I šta bi smo onda rekli što je zdravo samopouzdanje?
Pa kad nam je generalno prijatno u svojoj koži, nezavisno od toga ili relativno nezavisno od toga gde smo i se kožimo, na kim smo, da razmišljamo opet relativno pozitivno o budućnosti i da smo spremni da preuzmemo neke rizike, naravno koji nisu blesavi, ali koji su optimalni i racionalni rizici kako bismo postigli lične i profesionalne ciljeve. Evo vidite i ovu sličicu i to je nekako ta neka sloboda u tome da se ide naprijed. Ako imamo nedostatak samopouzdanja ili da kažemo fazu nedostatka samopouzdanja, pošto je to naravno nije nešto što je fiksno i menja se iz perioda u period, to se može menjati života ili iz konteksta u kontekst, dakle možda na nekom polju.
Neko je na profesionalnom polju vrlo samopouzdan, a na primjer u partnerskim odnosima je izuzetno nesiguran itd. Dakle, prosto i kontekst je taj koji malo određuje da li se pouzdamo u neke od naših veština, sposobnosti itd., a u neke druge možda i netoliko. Dakle, nedostatak samopouzdanja je doživljaj neke neuspešnosti ili neadekvata. na nekim određenim mestima, u određenim trenucima, u društvu određenih ljudi, a ponekad je to onako generalizovano. Malo je onako kao čak i kad smo sami sa sobom, prosto proširi se taj doživljaj da šta god, gde god, da krenemo i šta god uradimo, nekako je to neadekvatno.
Razmišljamo onda negativno u budućnosti, bojažljivi smo i nesigurni u postizanju svojih ciljeva. E sad, šta su ošte razlozi, šta mogu da budu razlozi pada samopouzdanja? Pa može da bude konstantan stres, zamor i iscrpljenost jer kad nas nešto konstantno troši onda je normalno da naše sposobnosti opadaju. Neretko mi se dešavalo da dolazite na psihološko savjetovanje i da mi govorite o tome kako vam ne ide učenje i ne znate kako se natjerate itd. I onda ja dublje kad pitam ja u stvari shvatim da je porodična situacija izuzetna.
neprijatno neprijatna, da su ili neke svađe u pitanju, ili konflikti u kući, ili gubitak člana porodice, bolest člana porodice, a student i dalje očekuje da drži korak i da nekako, čak skoro mi je jedna studentkinja rekla ja neću to da koristim kao izgovor, ali to nije izgovor, mislim to je jedna ogromna okolnost koja utiče na vašu efikasnost i morate uvažiti, ne možete da ignorišete to. Šta još? Previše obaveza. Kada primimo previše obaveza na sebe, onda smo preopterećeni i opet pade efikasnost. Loši međuljski odnos i nedostatak podrške.
Svima nama je potrebna podrška u većoj ili manjoj meri da bismo bili dobro. Ako to izostaje, onda je jako teško biti uvijek na visini zadatka i na visini mišljenja o samom sebi. I naravno traumatične iskustva.
Dakle, to je moja jedna mentorka sa psihoterapijove govorila, ako nekome padne cigla na glavu, vi ne možete njega ubeđivati da mu najverovatnije neće pasti cigla na glavu dok bude išao ulicom, zato što mu se to već jednom desilo. Tako da, traume su zaista jedna, to su događaje i doživlje koje zaista duboko menjaju našu ličnost i potrebno je puno strpljenja, rada i truda na sebi da bi se to nekako menjalo. Dakle, traumatska iskustva generalno brzo se šire na sva druga slična iskustva. Bio je jedan surov eksperiment u psihologiji, koje se psihologija, on će znati, sa malim Albertom, dakle, bebom koja... Postali su i eksperimenti da li će se plašiti jakog zvuka, ali i sad ne samo da je beba počela se plašiti jakog zvuka, nego i na primjer belog mantila kada doktor ulazi u prostoriju itd.
Dakle svega što je podsjećalo na to. Tako da u tom nekom smislu zaista nas trauma oštećuje, ograničava nekako. kontekste u kojima se osjećamo dobro i jako puno stvari može da nas podsjeti na neki traumatski događaj i na to da mi nećemo biti dobro.
I to je naravno uvek u vezi sa samopouzdanjem jer nekako ako mi nismo dobro onda ne možemo ni da se pouzdamo u sebi. Eto, to sve mogu biti razlozi. Kao što vidite, ovako kad pogledamo mislim da ne postoji ni jedna osoba koja nema bar malo. ponekad problem sa samopouzdanjem.
Ali šta je ono što je nasuprot zdravom? Šta je ono što je ranjivo samopouzdanje? Dakle, nekako koje i kad se onako teškom mukom uspostavi, vrlo brzo može opet da se naruši ako neko nešto prokomentariše ili se opet desi nešto loše i tako dalje.
Kada se ono javlja? Pa, osnova za ranjivo samopouzanje negdje naste u ranijim godinama života, kada se i formira uopšte slika o sebi. I naravno, u najtežem obliku može nastane ako postoji zlostavljanje, surovo neko kažnjavanje ili zanemarivanje u detinstvu. Mogu nastati, da kažem, ta vrsta ožiljaka nastane ako pripadamo nekoj grupi prema kojoj postoje... Predrasude, to je neka manjinska grupa koju vršnjaci iskoriste da prazne neke svoje frustracije i budemo žrtva toga.
Doživljeni ispunjenosti roditeljskih očekivanja, postoje roditelji koji ima postavljaju visoki standard i je teško ih ispuniti pa onda taj doživljen pređe u neki hroničan da mi nikad nismo dovoljno dobri i da nikad nećemo dostići to neko. Da neko bude baš zadovoljan nama. Odsutstvo, pohvale, podrške.
Neki roditelji sasvim nesvesno više se fokusiraju na kritiku. Moraš ovo, uradi ovo, zašto nisi ono i tako dalje. Nego što se sete da kažu, e, ovo si super odradio, jao, kako sjajno radiš to i to i tako dalje. Jer se to njima prosto podrazumeva i šta ima to do gola. Ali to sve negde posle utiče na onaj monolog.
Na ono što mi sami sebi govorimo tako u života, to onda opet bude to. Zašto nisam ovo radio, zašto sam u ovome loš, kako mi ovo ne ide, zašto mi ovo smeta, a mnogo manje govorim o sebi, u ovome sam baš dobar, ovo su moji kvaliteti itd. Neuklopljenost u kući ili u školi, taj neki doživljenje neshvaćenosti, nerazumevanja drugačijosti u tom nekom smislu također može da utiče. Ako mi ne možemo da se afirmišemo u onim godinama kada nam je to potrebnije nego kada smo odrasli, mada nam je uvek to do nekog potrebno. I preuzimanje stresa dugih ukućena na sebe, kako prosto rastemo u nekoj teškoj, energijski teškoj atmosferi, onda je prosto isto teško osjećati se dobro sam sa sobom.
Evo, dakle... E sad, svako od vas je sigurno pronašao bar u nečem od ovoga što sam pričala. Ako niste, to je sjajno.
Ako jeste, opet ništa strašno. Dakle, ono što je negde najvažnije kod ove teme jeste da ste vi voljni da radite na svom samopouzdanju i u drugom delu prezentacije pričat ćemo na koje sve načine možemo to da radimo. Već sama svijest o tome šta se dešava donosi olakšanje, zato što u stvari nećemo pomisliti ja nisam dovoljno vredan, nego ćemo pomisliti ja opet razmišljam o tome kako nisam dovoljno vredan, opet mi se dešava taj pad samopouzdanja, moram nekako da se povratim. I to već u startu nekako deluje mnogo bolje na nas nego ovo prvo, aha ja ne vredim i to je to.
U kojim situacijama možemo primijetiti nedostatak samopouzdanja? Evo, ovo sam maznula sa našom koleginicom Anom, ona je to lepo nabrojala, ona je isto bila savjetnica kod nas i izdvojila je te neke kontekste studenske koji su najčešći za ovu temu. Dakle, to su ispiti na fakultetu, naročito kada...
Izbjegavate da izađete na ispit ako ste naučili samo pola ili više od pola i ne želite da ispadnete glupi ili da ostavite loš utisak na profesora i onda izbjegavate priliku da položite. Zatim u donošenju odluka, dakle kad nekako ne verujete sebi, nekom svom sudu. A ovo može da...
Potiči od nekog neistinitog uverenja da odluka mora da bude ispravna. Ispravna odluka ne postoji. Postoje odluke koje su u datem trenutku najbolje moguće, ali niko ne može da vam garantuje da već sutra možda ta, ako se okolnosti promene, ta odluka neće da se ispostavi štetna ili nedovoljno korisna itd. Tako da kada prihvatite to da nam postoje ispravne odluke, nekako ih je lakše i donosite.
Moram donesem najbolju moguću odluku na osnovu najveće informacije koje mogu da prikupim, nikad ne mogu sve da prikupim, i na osnovu nekih svojih razmišljanja, osjećaja koje trenutno imam. I to je to. To je današnji odluka. Stupanje na tržište rada, dakle, to je to isto. Kada ne znamo kako uopšte da prezentujemo svoje kvalitete, kako da nastupimo, kako da se izborimo sa tremom, kakav stav da zauzmemo, kako da napravimo taj CV.
Dakle, sve te neke stvari u vezi sa upravo i ovim kursem i svemu što ćemo raditi. I međuljudski odnosi, dakle sa prijateljima, sa partnerima ili sa autoritetima, možda mentorima na fakultetu ili na poslu, prosto koliko možete da budete autentični u komunikaciji, koliko zadržavate komunikaciju, koliko smete ili ne smete da se ispoljite, da tražite, da pitate, da odgovorite, to sve utiče na sam odnos, a samopouzdanje je deo toga. Dobro, da li imate do sada neka pitanja?
Da li vam se javljaju neka razmišljanja, pitanja? Slobodno možete da učestvujete. Jel ima neki komentar? Koji će neko možda da se osvrne na onu vežbicu o plus i minus?
Da mi kaže šta mu je bilo brže da kaže. kvalitete ili slabosti svoje? Evo ja ću.
Hajde, Neto. Pa mislim, ja kog sam pisala ovo barem, nekog prvo je bilo za te vrline i bilo je jako teško osjetiti se u toku minuta kao svih, dok, na primjer, za mane je bilo malo brže išlo. Zato što ne znam, možda su to neke stvari na kojima sebi zameramo i na kojima želimo da radimo ili da ih promenimo, jer li kao instant znamo, a ne osrećemo se previše na te naše vrline i dobre strane. Dobro, znači to je sa jedne strane pohvalno što nekako si spremna da...
znaš šta su ti negde naradni koraci razvoja nekako si tu da radiš na sebi ali opet s druge strane možda sam i iznenadila samom vežbom pa nekako ste znali za drugu instrukciju mogli ste se brže pripremiti nego za upravu dobro Nedo hvala još neko imam ja nešto da kažem voli da mi ne naprimjer isto za vežbu naveo sam veći broj vrlina u odnosu na mane, zato što često nekih svojih mana ne mogu ni dolaziti da se setim, ili tako nešto, možda čak i ne mislim da imam neke mane, ali, na primjer, generalno kad pogledam sebe, mislim da imam više mana nego vrlina, ali ponovo na papiru kad treba da napišem šta i kako je, veći broj vrlina nego mana. Aha, aha. Da li nisam svjestan mana ili onda je nekim generalnom mišljenjem o sebi pogrešno? U smislu mislim da sam gori nego što zapravo jesam. Pa vidim, možda se ti na taj način podržavaš.
Da kažem, pružiš sebi podršku time što si vrlo svjestan svojih kvaliteta, a možda ne gledaš puno u svoje mane i to je ok. Mislim, u nekim situacijama, naročito na primjer kada treba da idemo na razgovor za posao. mi mnogo više nekako mi možemo da uradimo ovu mentalnu vežbu, ovaj proces u kojem je Damjan govori, da malo malo zaboravimo nekako na svoje mane, malo se više fokusiramo na vrline i to je sasvim ok. Ali eto, možda smernica za tebe samo da malo više misliš o svojim manama ili da pitaš druge ljude ako je tebi teško da se setiš, da pitaš sebi bliske, možda šta oni misle na čemu bi ti mogao da poradiš, da bi bio prosto, da kažem, bolja osoba ili da bi napredovao u profesionalnom svijetu ili šta god.
Pa da vidiš kako ćeš odgovore dobiti. Važno, daći im danas zadatak. Dobro, hvala tebi.
Još neko? Je li ima nešto da vam nije bilo jasno? Ana?
Izvoli, Ana. Ja konkretno sam imala isti broj i mana i vralina i podje na kojim je... Ana, jesi psihologija, izvini. Jesam. E, dobro, dobro sam zapamtila koleginu.
Podjednako mi je nekako bilo teško da se setim i jednih i drugih, jer nekako smatram da smo se našli u nezavidnoj poziciji, jer bi trebalo... Smatram da bi trebalo drugi da pričaju o nama, a ne mi sami o sebi. Pošto koliko god smo mi svesti nečega, svesti svojih javralina i mana i ne znam čega, nekako je ono što mi vidimo neće biti isto kao što neko drugi vidi na nama.
Misiš da su drugi pouzdaniji izvor nego mi? Pa možda da, jer mi težimo ka tome da budemo pristrasni u nekim situacijama. Dobro, zanimljivo vidjenje, jer ima neko drugačije mišljenje, da možda uđe u diskusiju sa nam.
Pa ja bih možda rekla, ne bih se baš u potpunosti složila, ali razumijem svakako to vidjenje situacije. Ja bih to više gledala u smislu možda neke konstruktivne kritike od strane drugih ljudi ili tako nešto, ili mišljenje drugih ljudi koje treba saslušati, ali sada je na nama da li ćemo to primijeniti ili ne i šta mi smatramo da je ispravno. Hvala Nedo.
Apsolutno je super za pažanje jedne i druge. Zapravo za svaku stavku o nama samima mi treba da testiramo istinitost. Tačno je da mi možemo biti subjektivni, ali isto tako tačno da drugi ljudi imaju svoje projekcije i da vrlo često drugi ljudi vide nešto svoje u nama. Dakle, ja ću sada reći da si ti stidljiva, a ti uopšte nisi.
Možda te me podsjećaš na mene kad sam ja bila stidljiva. Imaš neki sličan izraz lica i ja onda učitam to u tebe i kažem, pa znaš ja sam primetila da ti bi možda mogla poradiš na svoj stiljivosti, na primjer. Ali isto tako drugi mogu da kažu, ej jesi primetila da, ne znam, ti provežbaš sa drugaricom razgovor za posao i predstavljanje sebe i onda ti ona kaže, si primetila stalno mrdaš nogom ovako dok pričaš i ti kažeš, ne uopšte nisam bila svesna, mislila sam da sedim normalno i da imam super stav.
E pa evo primjer i to je nešto što je dobar feedback. Znači svakako postoje konstruktivne informacije o nama i istinite od strane drugih ljudi, a postoji neke koje nisu. Tako da uvijek mora da postoji to kritičko mišljenje i da za neke stvari smo u stanju da kažemo drugima dobro pusti sad ovo meni i nekako ovo ipak ja najbolje znam o sebi, a opet i za neke druge stvari kao aha baš super što ste mi otvorili oči.
Ako sam bila jasna, mislim da je to neki balans. Ksenija, ti si htjela nešto? Pa ja sam htjela da se slažem sa Anom, zato što, mislim, poleđem od sebe, meni je lično u ovim situacijama uvek nekako neprijetno kad god me neko pita, recimo da kažem neke svoje vrline i da uopšte da pričam o sebi, da kažem kakva sam, bude mi neprijetno da pričam sve te pozitivne stvari.
Smatram da postoje, da ih ima, ali uvek koji govorim da je bolje da to pričaju drugi za mene, zato što smatram da je opet nekako objektivnije i ovako ispostavilo se da ljudi koji onako u velikoj meri hvale sebe i koji pričaju, ne znam, na primjer kad neko kaže ja nikad ne kasnim, ja uvek si žena, ispostavljaju se da ta osoba uvek je više kasna. Mislim, tako se bar pokazalo i onda meni bude nekako neprijatno kad me neko pita u čemu si dobra i to, uvijek mi je lakše da to neko drugi kaže za mene, zato što mislim da je tako nekako objektivnije. Ne znam da li sam u pravu.
Dobro, eto kažem, to je za neke stvari može da bude objektivnije, a za neke druge opet mogu. Mogu i tekako da promaše drugi stvari o nama. Andrijana, izvoli.
Meni se u tom smislu možda čini da su vraline neke stvari koje mi podrazumevamo o nama. I mi ih možda ne doživljavamo uopšte kao vraline, nego to ono što mi jesmo i ne vidimo ih tako. A kad, na primjer, neko drugi vidi, kao mi onda budemo svesni tih vralina dih u sferi posjedujemo. A kao možda do tada ih samo nismo svesni. To može da se desi.
To može da... To neki ljudi mogu da podrazumevaju svoje vrovine i da ne misle o njima kao nečem specijalnom, a zapravo mogu biti vrlo specijalni. Dešava se, jer ima još neko nešto da dodat na ovu diskusiju. Dobro, dakle, ovim ste potvrdili samo nešto sa čime nam često studenti dolaze kada radimo simulaciju intervjua za posao, a to je to čuvano. Kako ja da hvalim sebe?
Dakle, nama je kulturološki to malo učinjen. da je neka skromnost, u stvari to kada drugi pričaju o tebi dobro, kad se ti nešto ne ističeš, ne namećeš, ne hvalisaš itd. Ali zapravo hvalisanje je nešto što nema potkripljenja, ali ako ti možeš da potkrepiš činjenicu da si, na primjer, dobar u verbalnom izražavanju, elokventan i da onda kažeš radio sam, ne znam, išao sam na takvu, ti onda u stvari poslodavcu nekako daješ dokaze o nekim svojim dobrim osobinama i to je ono što učit ćete i sami na ovom kursu kako u stvari potkrepljeno promovišemo sebe. Dakle, ne tako što pričamo u CV-u ja sam timski igrač, odgovoran, vredan, savestan, zmaj, sve što treba.
nego navodimo i neke činjenice koje to potkrepljuju i onda to zvuči sasvim drugačije. Tako da to se vežba. Ana i Ksenija, zadatak da vežbate, da izgovarate svoje kvalitete na način koji je vama prihvatljiv i zvuči vam prosto kao informisanje sagovornika o vama, a ne hvalisanje.
Dobro, hajmo sad dalje. Dakle, vođena imaginacija. Sada ćemo polako uraditi jednu vežbicu.
Ja ću se potruditi da vas vodim kroz neku vrstu fantazije. Sad, neki studenti obožavaju to kao, o, je, super, strava, idemo, igramo se, a nekim je to kao, šta ja sad tu da zamišljamo. Tako da izaberite ako želite da se igrate, igrajte se.
Ako ne, prosto samo sasušajte vežbu i sačekajte nastavak webinara. Dakle, ova vežba zahtjeva da se malo nekako udobno smestite. Ako vam bude prijetno, možete da zatvorite oči. Dobro, kamere su vam već isključene.
Možete prosto da se to prepustite. nekom svom unutrašnjem osjećanju. Ja ću polako da usporim pričanje, da vas sačekam da nekako uđete u taj unutrašnji set. Ideja ove vežbe je da prizovemo neku situaciju od onih koje smo pomenuli u kojoj eventualno možete imati...
problem sa samopoznanjem. Dakle, bilo da je to neka situacija u vezi sa traženjem posla, predstavljanjem poslodavcu, možda u prijateljskim odnosima komunikacija, sposobnost da se kaže ne mogu ili ne, ili u partnerskim odnosima možda na prvom sastanku. ili u donošenju odluka kada treba da preuzmete neki rizik. Eto, možda neka situacija koja vam je skoro bila aktuelna u kojoj ste se osjećali nedovoljno podržano od strane sebe u smislu da nemate dovoljno noslonaći unutar sebe za to.
Tako da, eto, malo vizualizujte tu situaciju. Dakle... Kako radimo vizualizaciju? Tako što se koncentrišemo na čula, dakle, bukvalno pravimo sliku tog datog događaja i vi sada se setite, na primjer, koji je to dan u nedelji, gde se vi nalazite, dakle, kakav je to vaš ambijent, da li ste na... ili unutra negde, gde.
Pogledajte, na primjer, kao sa strane gledate sebe, pogledajte, na primjer, šta ste obukli, gledajte robe. U kakvom ste telesnom stavu, da li sedite, stojite? hodate, pogledajte svoje pokrete ako postoje ili ste možda mjerni, pogledajte svoju mimiku, svoj izraz lica i malo se zagledajte.
Dakle, kakav je to izraz lica, da li na njemu može da se... neka koji šita neka emocija. Tako je. Također, postanite svesni kakva je to situacija u kojoj se nalazite i šta je ono što nekako izaziva nelagodu. Kako ide, kakav je vaš tok misli?
Dakle, da li su misli nekako ubrzane, haotične, ili možda nemate misli, možda vam je blokirao mozak, ili ste nekako sabrani, racionalni. Da li su to neke afirmativne misli, da li bodrite sebe? ili možda razmišljate šta će da krene po zlu i kako da se zaštitite od toga.
Da li možda već kritikujete sebe unapred, da možda već nešto niste dobro uradili ili se niste pripremili dobro. Da li imate u toj situaciji podršku? Ili ste možda već imali, da li ste se nekako podržali, pričali sa nekim o tome što vas sad muči? Koje emocije u stvari osjećate?
Da li tu postoji možda stid, neke osjeće krivice? tuge ili ljutnje, možda i zavisti ka drugima, straha, panike, ili možda postoji neka smirenost, možda neka euforija, radost, možda neka šala, pa nekako kanalisanje nesigurnosti kroz to. Primetite samo šta. šta dominira od emocija. I kako se ponašate u toj situaciji, da li ste sami, da li ste među ljudima, ako ste među ljudima, kako teče ta komunikacija, kakav vam je telesni stav ako progovarate nešto, kakav vam je...
ton, da li ste tihi ili možda glasni, kako komunicirate telom. Koji su sve važniji elementi u toj situaciji? Što je ono što primećujete? Što možda niste primetili kada ste bili u njoj, ali sada dok posmatrate sa strane nekako vidite?
Pogledajte malo sebi iz očiju tih drugih ako postoje u toj situaciji. Kako vas drugi vide? Što je ono što oni mogu da vide na osnovu vašeg?
ponašanja, razmišljenja, emocija. Polako ćemo izolizaciju privoditi kraju i ostanite u njoj koliko vam se hoće, pa onda pa lako kada budete spremni. Da, možda još jedan element, da ste neki tamo levih posmatrač svega, dobronamerni, šta biste poručili sebi, odnosno toj osobi koju posmatrate? Da li imate neki savjet koji biste u ovom trenutku dali dok gledate sve to? Možemo lagano da se vratimo.
Ja sam nekako sad poželjala da vi uključite kamere. Ne znam koliko to vama moguće, ali ako i ko može još, sem ne ide, bilo bi stvarno lepo. Hvala, Andrijana. Dobro. Evo i Damjana.
Zdravo, Damjane. Hvala ti. Hoće li neko da komentariše?
Jeste primetili nešto što vam je značajno u ovoj vežbi? Ili možda koji je to savjet koji biste dali na kraju? Možete da ispričate o čemu se radi, ne morate. Nije to nužno.
Šta je sa podrškom, na primjer? Ajde neke elemente da prodiskutujemo. Kad sam rekla je li imate ili ste imali podršku u vezi sa ovom situacijom, jeste imali podršku, jer uglavnom imate ili ne u ovim situacijama kada vam pada sa ovom uzdanjem? U većini slučajeva da, generalno.
kad sam sa mojim ljudima to se uvijek je mnogo lakše ali kad se onda čini mi se izdvojim i kad budem sama sa tim nekim problemom onda ispade neka prka Da li je utešno u trenutku dešavanja problema da ćeš to opet moći da podeliš sa nekim kada se sve završi Pa da, jeste. Da, i to je podrška. Podrška je kada imamo i sves o tome, ne samo kada su oni u datom trenutku tu.
Imamo sves da će biti tu i kad sve prođe. Ana, jesi htjela nešto? Ne?
Dobro, učinimo. Ja ili... Učinilo mi se, izvini. Možeš da komentariš nešto?
Ne, ne, nisam ništa htjela. Dobro, evo i Katarina, dve Katarine, Anotasija sa nama, hvala. Hvala što ste tu i vizualno. Dobro, ovo je intimna vežba i ok je da budete čutljivi po tom pitanju. vežba je bila za vas, da malo više osvijestite neke stvari.
E sad, hajde da prođemo sve ovo, a vi možda će vam tako biti lakša, vi ćete se onda pronaći jer sam vam postavljala u toku vežbe ove stvari. Dakle, šta su neke manifestacije u razmišljenju kad je u pitanju pad samopouzdanja? Pa, mnogo češće samokritika, dakle, trebalo bi to malo bolje, nije to kako bih ja voleo i tako dalje.
Samo okrivljavanje, da nekako je do nas to sve što je loše, sumnje u sebe i fokus na sobstvene slabosti umjesto na snage. Slabosti tad budu mnogo veće od onog što su naši kvaliteti. Što se tiče emocija, tu su česta preosjetljene.
Dakle, to su oni ljudi koji nekako ne mogu da podnesu kritiku, odnosno u tim situacijama teško im je i uopšte promjena kao sama po sebi zahteva samopouzdanje. Hanna, dobrodošla Hanna, uključila si se kasnije, to je sasvim u redu, pokušaj da se uklopiš. Dakle, prisutna je anksioznost, strah od preuzimanja odgovornosti, od donošenja odluka, od neuspeha, od kritike osude, tuga, krivica, može biti stid, poniženost, znači mogu da budu sve ove emocije, ne moraju, frustracije ili ljudi. Dakle, svako reaguje na nekom nelagodnošću.
Može da bude i zavis. Vrlo često tada može da se desi da nam svim, nekako deluje da svim drugim ljudima lakše nego nama. I to tako svakoj osobi koja nema samopoznanje, deluje da ova druga nekako bolja sa tim i u tome.
Ili depresivnost, smuždenost i tako dalje. E sad, ovo je zanimljivo. Manifestacija u ponašanju. Ajde ovo da vas pitam. A molim vas da mi odgovorite.
Kako zamišljate osobu koja nema samopouzdanja? Kako je zamišljate da se ponaša? Kakav je joj telesni stav? Kako razgovara? Šta vam prvo pada na pamet?
Ja bih rekla osoba koja ne gleda sagovornik u oči. čiji pogled stalno leti, možda drhtanje glasa, šta bih još rekla, možda neke manifestacije fizičke kao crvenilo, drhtanje ruku, brzan puls. Znači nešto kao trema u stvari, jel? Nešto bih možda tako rekla, da. Dobro, Nedo, hvala.
Još neko? Možda to je nekakva pogrobljenost, niži stav. Aha, kao skupljenost.
Ja bih isto rekla ansioznost možda. Hvala Katarina. Da, znači svima nekako razmišljenje leta u tom pravcu.
E sad želim da vam ovo naglasim sljedeću stvar. Postoje različiti tipovi manifestacija nedostatka sa opoznanjem. Dakle, ja sam ovdje nabrojala onako na izmenično i jedni i drugi.
Znači, jedno je to, snebivljivost, povijenost, skupljanje, a druga može biti gard izgrčenost. Dakle, neko može da bude i uspravljen, ali može da se nasuti neka rigidnost u njegovom stavu. Dakle, kao to je ono veštačko.
samopouzdanje. Kao drži se takav, ali suštinski se ne osjeća konforno. Možda postoji pretran osjetljivost na tuđe mišljenje, konstantno izvinjavanje.
Znate, imate uvijek one ljudi koji kažu, joj, izvini ovo, izvini što sam te zvala opet, izvini što sam, što god. Klimanje glavom i naglašena potreba da se udovolji drugima, nekako stalno afirmativno lice, stalno nekako... udovoljavajuće, a može da bude i potpuno neobraćanje pažnje na drugi ljudi, njihovo mišljenje, ali i potreba za spuštenjem drugih. Znači, to je ne ono zravo neobraćanje pažnje u smislu ja sam svoj, imam nešto svoje, pa sad kao ti možeš da se razlikuješ, nego onako baš brigaš za drugi, to sam ja, ja sam takav, ne zanima me ako to kažem, šta će kodam misli i tako dalje. i potreba da kao s vremena i vreme se drugi spuste.
To također govori o nedostatku samopouzdanja. A vidite, to nikome prvo ne padne na pamet. Takav mehanizam odbrane postoji kod onoga što svi sad popularno je, psiholog je, da kažem, popularno jako puno piše o narcisima i sve je to sad kao aktuelno. Narcis su uvek oni drugi, nikad nećete čuti za nekog. Ja sam shvatila da sam narcist, toga nema.
Ali tu je također prisutno izuzetno krhko samopoznanje. I toga samo treba da budete svesni, jer onima koji imaju tu manifestaciju skupljanja, povlačenja i tako dalje, ovi drugi na drugom kraju deluju kao wow, kao neki ovi. manifestacije samopoznanja, a to zapravo nije to.
Dakle, povlačenje, distanciranost od drugih ljudi, jer prosto ne možemo da se pokažemo, da budemo ono što jesmo, ali i nametanje svog mišljenja, forsiranje, ono prevelika potreba da se bude u pravu. I tačno vidite da ti ljudi toliko energiju i svoj ego investiraju u to da moraju biti u pravu, jer ako ne budu, to je krah. To je za njih teško podnošljivo. To je također znak nedostatka samopouzdanja. Dakle, nelagodnost da se primi kompliment, ali i konstantna potreba za hvalisanjem, ali to je ono hvalisanje u praznu.
Dakle, ja sam ovo, ja sam ono, ti ne znaš šta sam ja sve radio, šta sam ja sve naučio i tako dalje. Hroničanosti i krivici, pretjerane odgovornosti za sve loše što se događa ili teškoće u priznavanju grešaka i prihvatanju kritika, bilo kakva kritika. To je također... znak nedostatka samopouzdanja, jer bi prihvatanje jednog dela krivice za neku određenu stvar se proširilo na celu ličnost i osoba bi se osjetila neadekvatno u potpunosti kao ličnost, a ne samo u tom delu šta je uradila. Tako da, kako vam se ovo čini?
Jer vam ima smisl? Ima. I imajte to na umu. Nije samo jedno, nego je i ovo drugo.
Šta su onda posljedice hroničnog niskog samopouzdanja? Ono što sam vam na početku rekla, najvažnije je da radite na tome. Ako radite na tome, nećete potonuti, neće se ništa strašno desiti, imat ćete uspone i padove u životu, ali svakako... Da kažem, imat ćete neki kontinuiran rad na sebi i razvoj.
Ukoliko se ušuškate u taj osjećaj neadekvatnosti i ostanete tu, onda će biti brojnih posljedica. Dakle, što manje verujemo u sebe, to više izbjegavamo nove izazove i prilike, a što više izbjegavamo, ostajemo bez iskustva, ne potvrđujemo nikakve svoje sposobnosti i onda... potvrđujemo u stvari svoju sliku o sebi da nismo sposobni i to je začarani krug iz kojih je posao sve teže izaći. Dakle, usporavanje svog razvoja je čak i samo sabotiranje, jer nekad ta vrlo negativna slika o sebi može da dovede do toga da potvrđujemo negativnu sliku tim nekim neuspesima.
Ili može da se radi na sebi, to je opet sad pomenuti narcizam, da se nema nekog dubinskog samopouzdanja, ali da se osloni na tu neku narcizističnu sliku o sebi, da se postigne neki profesionalni uspeh i da se teže i tome. Ali u tom slučaju osoba se previše fokusira na to i previše se svoje samopouzdanje bazira na tome, na neki način postaje zavisna. od toga i onda je to također neka tenzija, perfekcionizam, radoholičarstvo i tako dalje. Sad može da ima različite oblike, to hoću da vam kažem.
Dakle, nije samo onaj koji se povlači, koji je snužden i ne veruje u sebe, u tom nekom smislu jedini koji ima problem sa samopouzdanjem. prilagođavanje svog ponašanja, mišljenja drugih ljudi, gubljenje sebe, žrtvovanje svoje autentičnosti, to je ono možda što najviše voli u svemu tome. Jer ako nemamo samopuzdanja, nemamo hrabrosti da se prikažemo za ono što jesmo, onda gubimo priliku da živimo život kakav želimo, da živimo i da kreiramo mogućnosti i dostizanje ciljeva onih koje... koji zaista nam odgovaraju. Tako da to je ono što je bolno u svemu tome na duže staze.
Gubitak životne energije, dakle može da dovede do depresije i naravno zloupotrebe nekih psihoaktivnih sustanci, alkohola, gojaznost u smislu zavisa se od slatkiša koji podižu raspoloženje itd. Tako da eto, brojne su posljedice ako se zatvorimo. To je važno da se otvaramo koliko god nam to nekad teško palo da se gurnemo u vatru i da nekako idemo ka izazovima.
E sad, kako se samopoznanje razvija? Dakle, ovdje ulazim u neki završni deo webinara, želim da učestvujete. Dakle, ovdje smo izlistali neke različite aspekte u stvari, pa želim da ih budete svih tih aspekata svesni, a onda to može da se provuče kroz različite kontekste.
Dakle, bilo da želite da radite na samopoznanju predstavljanju poslodavcu ili neki drugi kontekst, prosto... Ovi savjeti su primendljivi na sve. Pozitivan telesni stav. Ovu studiju volim uvijek da pripričavam. Na Harvardu radili su studiju koja je vezana za položaj tela i hormone koje se luče.
Da li je neko možda čuo za ovu studiju? Niste. Bez bilo kakvih...
da kažem, spoljašnjih stimulusa, bilo čega što osoba gleda ili o čemu razmišlja itd. Osobe su samo dobijale instrukciju da stanu u određeni položaj. I sad, ovi prvi položaj, ovaj gornji, zovu se high power body language, a ovi drugi, dakle, to je to skupljanje ruku i generalno ramena, telesnog stava, povijanja itd.
Zovu se low power body language. I šta su dobili kao rezultate? Da se hormon, mislim testosteron, možda još i neki, znate da ih i žene imaju, da se luči više u određenim bukvalno telesnim pozama, kao što se kortizol, koji je hormon stresa, luči u ovim nekim donjim pozama. Dakle, vrlo interesantno istraživanje. koje pokazuju da u stvari čim zauzmemo neki telesni položaj, to također može da nas odvede u određeno psihičko stanje, emotivno stanje itd.
I u tom smislu ako vam je blisko, ako ste možda ranije trenirali sport kao ja, ja negdje uvek polazim od tela, meni je to omiljeni kanal kako da počnem da radim na sebi. Dakle, prvo zauzmem položaj koji mi je prijatan. a posle krenem sa pozitivne misli i tako to sve.
Naravno, nekim drugim ljudima je bliže da krenu od misli, ali u svakom slučaju, kao na kompjuteru, možete imati različite ulaze u podizanje samopoznanja i neko konstruktivno osjećanje, pa eto, samo budite svjesni da je ovo jedan od ulaz. Sad, naravno, vi ćete pronaći pozu koja je vama prijetna. kao što ne volim ni na razgovaru za posao, da sad savjetujem vas da li da sednete ovako ili da sednete onako, da onda prekresite noge ili ne, mislim da je to sve individualno, ali prosto isprobavajte sa telesnim stavom i budite svesni da je telo alat koji također može da vas podrži, da nešto izgovorite, da se nekako ponašate, da izdržite određeni rizik, da izdržite određenu anksioznost i da način kako se telesno... ponašate, može da utiče na ceo ishod. Ar vam ovo ima smisla?
Dobro. Idemo dalje. Dakle, druga stvar važna jeste ta podrška.
Dakle, u tom nekom smislu, ako ne možete da se setite nekih svojih kvaliteta ili šta treba da kažete na nekom razgovoru, pozovite prijatelja u pomoć. pokažite mu konkurs za posao, pitajte ga šta on misli, da li se vi uklapate u to, zbog čega, šta su vaše kvalitete i šta treba da istaknete i tako dalje. Dakle, podrška u svakom smislu je dobro došla i nekako lakše ćete onda i vi da pounutarite te pozitivne misli. E sad, s druge strane, ako imate...
I to su se neki od vas žaljeli na neko toksično okruženje itd. Nekad postoje ljudi koji su u našim životima koje puno volimo, ali koji nekako imaju više te negativne, skretanje pažnje na negativno. I naravno u stresnim situacijama i situacijama pada samopouzdanja, bar u tim momentima možda oni nisu najbolji izbor za prosti razgovor.
Kao što mogu da utiču pozitivno, tako mogu da utiču i negativno i da vas još više nekako poremeće. E sad, šta je u stvari taj pozitivan mentalni stav? I to znači da prihvatamo slabosti, ali da je fokus na snagama.
To nije da mi sad kažemo ne, ne, ne, ja mogu sve, ja sam najbolje, ja sam super, nego u ovim stvarima ja sam odličan, u ovim drugim sam možda malo loši, ali sve zajedno zadovoljen sobom i prosto vredan nekih svojih ciljeva. I ovo su neki od primjera. Dakle, ako uhvatite sebe da pomišljate neke od ovih rečenica, onda prosto vidite da neko to okrene i na humor.
Vi to možete da vidite u razgovoru sa drugim ljudima. Neko kaže, ja sam glup čovječ. Mislim, to može da bude zezanje, ali nekad može i da oslikava taj odnos prema sebi.
Ako uhvatite sebe u tome, gledajte da preformulišete te rečenice, da uvedete jedan novi diskurs prema sebi i vidjet ćete kako to budi posle slično obhođenje prema vama od strane drugih ljudi. To je prosto uvek tako. Stvarno sam kroz ovaj dugogodišnji rad na sebi se više puta uverila da promjena ide iznutra ka spolja. I da sve što uvedete u rad sami sa sobom, Pre ili kasnije manifestovat će se spolje.
Nemojte da se poredite sa drugim. To je jako teško. Sad imamo neko od polaznika, ne znam ko i da li je sad prisutan, ali koristio je neke testiranje, neke savjete. Za ovo poređenje savjet je bilo ne provodite puno vremena na društvenim mrežama. što apsolutno ima smisla i hvala mu na tome što je podelio sa mnom jer zaista negdje te društvene mreže samo pojačavaju pospešuju to, svi se prikazuju nekom najboljem svetlu koji možda i nije realno ali kao eto i onda mi koji smo posmatrači sebe svega, i dobrog i lošog prosto delujemo toliko daleko od tih standarda da može da se desi da sebi delujemo tako.
Ali nevezano za društvene mreže, mislim i na fakultetu, po ocenama, po tome koliko je kodao ispita itd. Znači, imajte na umu da je rad na samopouzdanju zaista jedno individualno putovanje. Da možete imati izuzetnih teškoća, na primjer u javnom nastupu, zbog nekih svojih okolnosti u životu, mnogo, mnogo više nego nekako prosto...
Eto, kom je to prirodno, ko ima blagu tremicu, ali uz malo vežbe to može i tako dalje. I nemojte se s tim porediti. Dakle, postoji razlog zbog čega vi imate taj stran, zbog čega vi treba da radite malo više. Prosto, samo se poredite sa onim što ste vi bili jučer. Ako ste vi malo bolji danas u odnosu na to, to je odličan uspeh za vas.
Nemojte, ako u momentima kad nemate samopouzdanje, nemojte mrzeti. ti sebe što nemate self-uznanje. Jer to je paradoksalno, mislim, još vas uvlači u veći taj, da kažem, self-hate. Svaka naša šema ponašanja nastala je s razlogom. Znači, to što nekad sumnjate, nastalo je s razlogom.
To može da ne bude istina, ali to je posljedica svih životnih okolnosti, a život svašta donese. Tako da prosto uvek podržite sebe, a nemojte sebe da hejtujete. Zašto vi niste kao pera Mika Žika, nego sad to vi morate da se borite s ovim samopouzdanjem. Otvorenost za rizik. Dakle, jasno vam je da bez rizika nekako ne možete da porastete.
A nekad vas nažal živost... stavi u te situacije, pretrpite neki gubitak ili nešto. Neki ljudi su morali ranije da odrastu i tako dalje.
U različitim aspektima. Neki od vas su izuzetno finansijski nezavisni, ako su studenti. Mislim, ima raznih priča i raznih primjera. Tako da sreća u nesveći tih ljudi, što su jako brzo morali da postanu sposobni, pa im neke stvari možda i nisu teške.
Ali to su prevelike izazovi koje su morali da se vladaju. Ono što je negdje idealno i što vi treba da birate, ako možete da birate, to su optimalni izazovi. jedan stepenik više u odnosu na ono što ste danas. Znači, ako ste danas uspjeli da vežbate javni nastup pred jednom osobom, sutra probajte da vežbate pred tri, mislim.
A tek kasnije probajte u nekoj malej grupi, pa onda i zaista na nekom nastupu itd. Tako da nemojte postaviti preveliki cilj, pa onda doživeti neuspeh, jer će vas to onda vratiti u nazad po pitanju vere u sebe, nego izaberite... malo, malo izazovnije nego inače i kad postignete uspeh, što je vjerovatno da ćete ga postići, onda ćete se očiti dobro.
I konstantno, dakle konstantno raditi, to ne znači bez odmora, ali svakako znači da čim savladate izazov u nekom sljedećem periodu, pripremajte se za sljedeći. jako je važan vaš stav prema grešci. Dakle, evo, kad vas neko pita šta je za vas greška, dakle, da li je za vas to nešto katastrofalno, nebitno u kom kontekstu, ali prvo kada čujete pogrešio sam, znači, ako je to nešto što vam budi neke emocije odmah, neadekvatnosti, straha, panike ili ne znam čega, onda definitivno treba da radite na uopšte odnosu prema grešci.
pojmu greška, prema stavu svom o mogućnosti da se pogreši. Jer one who makes no mistakes makes nothing at all, tako da tu je sve jasno. Ljudi koji su najviše grešili, oni su najveći uspehi postikli jer su imali petlje da pokušavaju.
I to nas dovodi do upornosti. Upornost, rekla bih, zavisno da garantuje uspeh. Tako da ako ne uspete i prvi, drugi, deseti put, dvadeseti put hoćete.
I razvijete ljubav prema sebi. Dakle, svakog dana uradite nešto malo lepo za sebe. To djeluje banalno, ali mislim da stvarno i to daje rezultat.
da prosto u nekom momentu sama sebe stavite na prvo mesto i posvetite sebi, bilo da je to pet minuta ili sat vremena, mislim da to baš puni baterije i mislim da utiče na samopouzdanje. Ovu vežbicu nećemo raditi, nemamo baš vremena za to. Ova vežba koju ja baš volim da radim, ali nekako volim da radim kada ste tu, kada ste mi u prostoriji, to je vežba gde vas isto ovako kroz imaginaciju vodim do nekog sećanja kada ste bili mali. Zašto je ta vežba važna? To možete da uradite možda i sami.
Zato što od djeca prirodno bude nežnost. Čak i kad se setite sebe kad ste bili mali, a sve to prođemo ovako kroz vizualizaciju, šta ste obukli, gde se nalazite itd. Vama se prosto probudi ta ljubav prema sebi i onda ugledate koliko je, ne znam, bila pametna ta devojčica ili koliko je bila snalaživ taj dečak ili ugledate te neke svoje kvalitete na neki sasvim drugačiji, poseban način koji više nije samo racionalno kao aha ja to umem ili ja to mogu, nego onako ide odavde.
A te kad ide odavde taj doživlje svojih kvaliteta onda to ima onako pravu... težinu i ulazi u neki identitet osobe. Vi ste to i vam je to u redu.
I možete i da se hvalite u tom smislu, odnosno da se preznite tako bez problema. Ali eto, ako budemo nekad realizovali uživo, možete i to da iskusite sa mnom. Ja bih na kraju, mislim da je ovo važna poruka i volim da je poručim na kraju što se tiče samopouzdanja, dakle to nije da sam ja siguran da ću svima da se dopadnem nego je to osjećaj da ću sasvim biti u redu i ako se nekima ne dopadnem.
Tako da, eto, svima vam želim da taj stav nekako usvojite jer onda stvarno možete budeti ono što hoćete ne morate mnogo da se trudite a baš takvi vrlo često ste i najefikasniji jer ste opušteni i autentici. Sada možete da mi kažete ili da napišete pošto će Mara da pusti evaluaciju u chatu. Dakle, evaluacija ovog webinara meni će zaista značiti da popunite.
To vam traje dva minuta. Imali smo cilj da malko više verujete u sebe nakon ovog webinara. Ja se nadam da imate taj osjećaj.
Svakako možete imati osjećaj da imate moju podršku za to. Ja ću vam dati feedback i kad budete uradili zadatak u tom pravcu. A ako sad ima nekih pitanja, evo, dobar je moment pre nego što završimo.
Dakle, što se evaluacije tiče, molim vas da popunite odmah, jer kad se ostavi za kasnije, to nekako se i ne uradi. To sam zaključila da je nepisano pravilo, tako da vas molim da je popunite sada ili da je sada otvorite. čim zatvorim ovaj sastanak, da popunite.
Meni znači povratna informacija je, naročito niste mi tu u prostoriji. Mislim, jako mi je teško da pričam i da ne vidim vaša lice i da ne znam, je li vam ovo dosadno ili vam se upalila neka lampica, što sve mogu da vidim kada ste ispred mene. Ali dobro, osjeti mi da se nadam da vam je bilo korisno.
Evo, ja ću sad da začutim ako ima nekih pitanja.