Junaški se crnom gorci brani Nakon smrti Petra II. Petrovića Njegoša 1851. godine, Crna Gora je izvanično prestala da bude teokratska država. Novi vladar je postao Danilo, koji je odbio da bude vladika.
Prihvatio je da bude knjaz, da Crna Gora postane sekularna država. i Crna Gora je počela duhovno i moralno i na sve druge načine i ekonomski da propada. A najbolji primer tog propadanja jeste slučaj vezano za Njegoša i za objekat koji je on Zapovedio da se podigne na lovćenu za koji se smatra da je crkva, da je kapela. Međutim, vidjet ćemo da li je to uopšte crkva, da li je to kapela i da li je njegoš ikada zatražio da u tom objektu bude sahranjen. Znači dva veoma bitna pitanja vezano za teokratiju i za zakone u njoj i za sekularnu državu koja će nastati nakon 1251. za vreme knjaza Danila.
Na ovom primeru takozvane Njegoševe kapele vidjet ćemo kako se manipuliše sa likom i delom ovog velikog čoveka. I kakve se sve zloupotrebe rade. Nećemo moći da vidimo sve zloupotrebe, ali vidjet ćemo one ključne.
Tako da u ovoj emisiji ćemo o tome da govorimo. Kada je u pitanju ova tema, takozvana Njegoševa kapela, treba reći da je Njegoš šest godina pre svoje smrti, 1845. On je tada bio zdrav, nije imao nikakvih zrasnih problema. Imamo istorijske podatke o tome.
Znači, šest godina pre svoje smrti, kada je bio u punoj snazi, Njegoš zapoveda da se na plani lovćen na vrhu koji se zove jezerski vrh, koji nije najviši vrh lovćena, preko puta njega je štirovnik koji je viši vrh, znači na jezerskom vrhu da se sazida jedan objekat, za koji danas skoro svi ljudi smatraju da je Njegov za poved je da se sazide jedna mala crkva, kapela. I evo na ovoj slici možemo da vidimo kako je izgledao taj objekat. Možemo da vidimo vrlo male, uske prozore. Objekat je kružnog oblika.
I ja ću vam sada pročitati mišljenje jednog arhitekte. A svaki ozbiljan arhitekta... će potvrditi ovo što će vam sada pročitati, a i nije potrebno da se bude arhitekta pa da se prepozna kakav je ovo objekat bio na jezerskom vrhu na planiji Lovćena. Ovaj arhitekta kaže, sa stanovišta graditeljskog nasledja, kapela na Lovćenu, tako se ona naziva, svi je nazivaju kapelom, malom crkvom, Kapela na Lovćenu predstavljala je nepoznati tip pravoslavnog objekta u Crnoj Gori.
Nepoznati tip. Ovake vrste crkava u Crnoj Gori nisu postojale. Ako je to uopšte crkva.
Znači, sa stanovišta graditeljskog nasledja, kapela na Lovćenu predstavljala je nepoznati tip pravoslavnog objekta u Crnoj Gori bez uporišta u tradiciji. Nema uporišta u tradiciji da se ovakve crkve prave. Архитектонска основа двостроког кружног облика, односто облика ротонде са нишом, изгледом је више поцећала на одбранбену кулу.
Ова је објект. Нема никако упоришто у традицији да је то црква. Ниће се такве цркве зидали у Црногорију.
Ово личи недосмислено на одбранбену кулу. И ева на овој слици можемо да видимо kako izgleda taj poprečni presek tog objekta. Znači, to je unutrašnji prečnik 4 metra i 10 centimetara, taj unutrašnji kružni oblik, i to je zaista jedan mali objekat, koji teško da može da bude crkva.
Ovaj objekat, koji je njegoš zapovedio da se sazida, je 1945. godine. Много више подсвеча на друге објекте који су постољи у Цурнагори и које је његош заповедја такође да се созидају. За време његовог стрица Петра Првог, чуленог, који ће касни постати познат као Свети Петар Цетински, за време Петра Првог созидања је једна кула кружног облика позната под именом Табља, чулена... Evo možete na ovoj slici da vidite kako je izgledala ta tablja.
Ona je bila sazidana iznad Cetinjskog manastira i trebala je da služi kao odbrana Cetinjskog manastira od napada neprijatelja. Znači ona je kružnog oblika. Ona je sazidana za vreme Njegoševog prethodnika, njegovog strica Petra I. Njegoš je sazidao jedan veliki objekt koji se zove Biljarda.
Evo možemo da ga pogledamo na ovoj slici, koji više liči na kasarnu. To je bila njegova rezidencija, tu je on živeo. I ono što je zanimljivo jeste da je na uglovima ove biljarde njegoš zapovidio da se sazidaju takozvane kule stražarnice. Evo kao što možemo da vidimo na ovoj slici.
koje veoma podsjećaju na taj objekat koji je Njegoš zapovedio Hidu 845. na loćinu da se sazida. Slične okrugle kule Njegoš je zapovedio da se sazidaju i na utvrđenju Lesandro u Skadarskom jezeru, kao što možemo da vidimo na ovoj slici. Dakle...
Njegos je zapovedio da se sazida ovaj objekat kružnog oblika u čast svome stricu, Petru I. Petroviću Njegosu. Njegos je stric, Petar I. je bio jedan od najznamenitijih ljudi u istoriji Crne Gore.
Posle Ivana Crnovića... sigurno najznamenitiji čovek. Sa vreme Petra I. Crna Gora je postala svetski poznata.
Do Petra I. Crna Gora uopšte nije bila poznata u svetu. Međutim, u njegovo vreme pojavio se jedan veliki silidžija Mahmud Paša Bušatlija koji je odbio poslušnosti Turskom Sultanu i pred kojim je drhtala cela Evropa. I taj Mahmud Paša Bušatlija silni iz kadra kreće sa vojskom da pokori Crnu Goru. I 1796. godine, u dve bitke protiv Petra I. i Crnogoraca, Mahmud Paša je doživao teške poraze.
U prvoj bitci na Martinićima je jedva izvukao živu glavu sa teškim porodima. Međutim, nije se smirivo i ponovo je krenuo na Crnogoru, na Kruse. I u čovjene bitci na Krusima, Mahmud Paša je nastradao, pogino, glava mu je posečena. I kasnije je čuvana kao trofej Cetinjskom manastirju.
Posle su napravili odlivak od njegove glave i danas na Cetinju muzeju možete da vidite odlivak njegove glave. Napravljene su i maske po liku Mahmud Paša Bušatlije, koju mogu da se nabave preko sajta ordeni.rs, koga zanima. U samom stučaju čuveni Mahmud Paša Bušatlije je...
На изнадђење је целе Европе био смакнут, а главни у том пројекту је био чуљени владика Петар Први, господар Црне Горе. И Црна Гора посте светски позната, светски, од тог тринутка. Руски цар Павле Први је због овог догађаја одликовао владику Петра Првог Петровића, нјего шо са...
najvećim ordenom za junaštvo, ruskim ordenom Aleksandar Nevski. I dodelio još neke srebrne i zlatne medalje, koje su trebale da se podele vojskovađama. Na sajtu ordeni.rs mogu da se nabave pozlaćene kopije svih ovih ordena. U čast i poštovanje Petru I, Petriću i njegovim vitezovima.
I tada je Crnogora postala svetski poznata. I to je bio zaista jedan nevrovatan čovek. Kakav je to bio čovek? Najbolje ćete se upoznati ako pročitate neku od knjiga koje je objavila izdavačka kuća CID iz Podgorice.
Oni su objavili jedan veliki broj knjiga stranih putopisaca koji su opisali Crnogoru i ono što su videli tamo. Velikim delom... U vreme dok je bio živ Petar I. Petrović Njegoš.
Njega će da slediti njegov sinovac, Petar II. Petrović Njegoš, pisac Gorskog genca, o čijem objektu takozvanoj kapeli, navodnoj kapeli, mi spričamo o ovoj emisiji. U samom sučaju, Petar II.
Petrović Njegoš, ili skraćeno mi ga zovemo Njegoš, iako i njegov stric isto bio Njegoš, jer oni su iz tog mesta Njegoši. Ispod lovćena, Petar II. pisac Gorskog venca je u čas svog slavnog strica napravio jednu malu odbrambenu kulu na vrhu lovćena koji se zove Jezerski vrh. Zašto? Jer njegoši u Gorskom vencu...
Дао дефиницију шта је споменик. Йуди широм света дижу разне споменике, праве кипове, идолопоклонићу, кланјају се мртвим људима на разне начине. А његош је дао дефиницију шта је споменик. И његош каже у Горском вјенцу.
Споменик је твојега јунаштва, црна гора и њена слобода. Хоћеш да дигнеш споменик? Učini da tvoja država bude slobodna.
Da te niko negazi. Da čuvaš ono što ti je Bog dao. Obraz, dostojanstvo, slobodu.
Da možeš da podižeš porodicu. Da ti niko ne proganja i ne maltretira ženu i decu, i oca i majku. Šta je spomenik? Njegoš kaže, spomenik je tvojega junaštva. Crna Gora i njena sloboda.
Ајде, пријателју, пробај за свога живота да подигнеш себе споменник, да будеш слободан. Да будеш независан, да нико не може да те оценјује, да ти прети отказом, да ти прети мальтретирањем, некоја да држиће до слободе, до образа и до стојанства. Као што је то радио чујени Петар Први Петровић Нјегош, касније познат као Свети Петар Цетински.
Има една сјајна книга, Петар Први Петровић Нјегош. Može besplatno da se prelaze na sajtu ordini.rs zbogak ko žele su pozva sa biografijom ovog nevrovatnog čoveka. U samom slučaju, Petar II. Petruć Njeguš, pisac Gorskog genca, u čast svome stricu, čuvenom Petru I., koji je proslavio Crnogoru, diže odbrambenu kulu na jezerskom vrhu na Lovćinu. Odbrambena kula, jer Crnagora je kroz celu svoju istoriju se branjila.
I niko nije mogao da je okupira. Mogli su tamo ove doline i tako privrbeno. Dolazili su i na Cetinje.
Dođe ogromna turska vojska, 1712. dođe u da Cetinje, u planinu. Ovi se povuku sa Cetinje. Turska vojska tu ne može da ostane dugo. Nemaju hranu.
Kako će da žive u planini? Oni su navikli po gradovima u svili Kadifi. Ostanu tu nekoliko dana i moraju da se povuku.
A koliko, kakve su gubitke imali da dođu na cetinje? I onda im ne pada na pamete da ponovi idu da zauzimaju cetinje, jer ništa ne dobijaju time. Zauzimaju planinu.
Ovi se povuku još dalje u planinu, gde ovi ne mogu da ih navataju. Gde ne mogu da ih pohvataju. Gde ne mogu da ih pridobiju, ni mitom.
Nema, nema, nema, nema sile. Jer je to uspostavio čuven Ivan Crnović krajem 15. veka, kada je vidio u kom smeru sve ide, on je napravio državu u planini i postavio za vladara vladiku, koji neće za novac da se proda, religioznog čoveka. Da uči narod da je sloboda junačko znamenje, kako kaže Njegoš. Crnagora je sebi podigla spomenik da su svinjani neprijatelji, svi najveći ljudi, najpoznatiji sveta se poklonili pred Crnagorom i pred njenim junaštvom i požrtvovnošću i načinom života i zdravljem i kostoprinstvu. Čitajte knjige iz davčke kuće CID.
Ima na sajtu ordini.rs Jedna knjiga koja možda besplatno se preuzme od Viala Desomjera, koja je o koga ću uspomenuti malo kasnije, istorijsko-političko putovanje u Crnogoru, jedna fenomenalna knjiga. Da vidite kako je francuski oficir koji je ratovao protiv Crnogora, opisal Crnogoru. Crnogorci su ga pustili, ovo izvoli, jeste da si došao, ratoviš protiv nas, malo smo ti iskljuskali, izvukli ti uši, evo sad ćemo te pustiti da viš kako mi živimo, evo tražiš da dođeš da viš, da viš protiv koga si ratovao i zašto ste izgubili bitku protiv nas. I njegoš podiže svome stricu malu odbranbenu kulu koja se uklopila u taj vrh jezerski, tu nije bilo nikakvih... radova velikih da se taj vrh jezerski poravnava da se ne nego samo se ta odbrana kula uklopila u prirodni ambijent loćena jezersko vrh i U čast svoga strica, Njegoš podiže tu malo odbranbenu kulu, simbol odbrane Crne Gore, kojom je Petar I zadužio Crnu Goru, i ne samo Crnu Goru, nego sve ljude našeg naroda, širom sveta, pogotovo na Balkanu.
Crna Gora je bila najveći svetionik. Ja bih rekao na svetu, ali neko će reći da preterujem, pa evo neka budem na Balkanu samo. Iako čitamo izvršte stranih autora, četvrostruki, engleski primjer William Gladstone je rekao za crnogorce odabrana plemenita carska rasa. Napisao je apoteozu Crnoj gori.
Tekst divljenja. Šta su, kakvi su to ljudi bili. U samom slučaju, Njegoš diže spomenik svome stricu, odbranbenu kulu na vrhu loćina na jezerskom vrhu. I u decembru 1849. godine konstatovano je da je Njegoš teško bolestan od jedne plućne bolesti To je bio decembar 1849. godine, nakon dve godine, malo manje od dve godine, Njegoš će da premine. I kada je vidio da je teško bolestan, sledeće godine 1850. Njegoš piše testament, pošto vidi da mu se približava kraj života.
On piše testament. Zašto je ovo bitno? Da vidimo. Šta je Njegoš zapisao u svom testamentu?
Njegoš je napisao, pored ovog testamenta, preko 2000 dokumentata i pisama koji su sačuvani sa njegovim svojručnim potpisom. Preko 2000 dokumentata. U nijednom dokumentu ne piše da je Njegoš tražio da se nakon svoje smrti sahrani na loćenu.
Ni u jednom dokumentu. A sad ćemo da pročitamo glavni dokument, njegov testament. koji on piše pred svoju smrt. On vidi da neće još dugo da žive. Slušajte šta piše u njegošom testamentu.
Ja ću samo najznačanije stavke da vam pročitam. U opisu videa imate kompletan testament. Testament nije dugačak, ali ja ću da skratim samo ono što je najbitnije za ovu emisiju. Njegoš u svom testamentu kaže, obraća se pravo Bogu, slavija tebe, slava tebi je...
pokazavše mu nam svijet. Hvala tebi koji si nam pokazao svijet. Hvala ti gospode, jer si me na brijegu jednog tvoga svijeta udostoio izvesti i zraka jednog tvoga svijeta divnog sunca blagovolio napojiti. Hvala ti gospode što si me stvorio na jednom bregu tvoje tvorevine i obasio me sa jednim zrakom tvoga sunca. On se tu zahvaljuje Bogu, to vam neću čitati detaljno kako se zahvaljuje, ima tu još nekoliko rečenica, možete da pročitate ako želite, imate u opisu ceo testament Njegoše.
A onda kaže ono što je bitno za našu emisiju. Ako mi se dogodi sada da umrem, piše Njegoš, ovaj način poslije sebe ostavljam. Iza sebe ostavljam ovaj način, ove odredbe. Ima ukupno pet odredbi u testamentu.
Prva. Naslednika moga ostavljam Danila, Stankova sina. Znači on kaže, za svog naslednika ostavljam Danila, Stankovog sina.
Stanko je bio njegov brato strice, Njegošev brato strice Stanko. Stankov sin Danilo se pripremao za naslednika Njegoša. Za nasljednika moga ostavljam Danila Stankova sina, a moga sinovca, kojemu ostavljam vladičestvo, kako je od starine uzakonjeno u Crnu Goru. Znači, ostavljam da Danilo bude vladika. Istome Danilu, sve koliko moje dvižimo i muće što imam u Crnu Goru, ostavljam.
Znači, sve ovo što ja imam moje, ostavljam njemu. I preporučujem mom bratu Peru da Danila usvače mu kao svoga sina nastavlja dok se Danilo učini sposoban narodom upravljati. Dok malo nestasa, preporučujem mom bratu da mu pomaže. Ali za vladiku, sve što šta kaže, za naslednika svoga osljedna Danila, stankova sina, moga si novca kojima je ostaljan vladičestvo.
Znači, ostalja mu da bude vladika. Nastavlja se teokratija. Vladar države je vladika, ne sekularan čovjek, nego čovjek kome je moral i pobožnost na prvo mesto. Kaže Njegoš u testamentu.
Dalje kaže dva. Novci koji su mi u ekonomskoj banci u Petersbugu, od kojih su obligacije u ministra inostranih dela, njih ostavljam narodu Crnogorskom. I tako dalje. Znači imam novce u Ruskoj banci.
Pa po tri. Za novce koji su mu u Beču, i tamo je imao neki novac, 50.000 fiorina od barona Sine i 50.000 od gospodina Tirke, dobit sa ovih stotinu hiljada fiorina ostavljam roditeljima i dvema sestrama i tako dalje. Četiri.
50.000 fiorina od računa od žita koji su kod moga brata pera, neka ih moj brat pero. Razdeli narodu. I pet, 40.000 florina koji su u gozdenoj kasi na Cetinju, ono neka se za nužne narodne troše, kako vide moj nasljednik Danilo i moj brat Pero.
To je peta odredba. Znači, od pet odredbi Njegovševog testamenta ima jedna što se bavi duhovnom tematikom, ostavlja... svoj presto da bude vladika Danilu, svom sinovcu i četiri odredbe ostavlja što se tiče finansijskih stvari, novca i tako dalje. I sada ide završetak testamenta koji je ekstremno bitan. Slušajte šta kaže njegoš na kraju.
Završna rečenica. Ko i šta iz ovoga odje, upisatoga, preinači, bio mu crn i obraz pred ljudima, i jarosni se sud, žestoki se sud, Boži nad njime izvršio za tu grdnu nepravdu, koju bi pred licem neba i zemlje učinio. Znači, ko bude nešto uradio protiv ovoga testamenta, kaže njegoš, bio mu crni obraz pred ljudima i žestoki sud Boži pred njim izvršio zbog te gadne nepravde.
Pa jeste kakvu kletvu da je Njegoša? Ko prekrši moj testament? Na kraju emisije ja ću vam ostaviti da sami zaključite ko krši Njegoše testament. Ovaj testament u originalu ostavlja se u Konzulatu Ruskom u Dubrovniku za veliku sigurnost i tačnost na prčnju 20. maja 1850. godine Vladika Canogorski Petar Petrović Njegoš.
Kraj testamenta. U ovom testamentu Njegoš nigde ne spominje da traži da bude sahranjen na lovčinu. Niti u preko 2000 dokumentata sa njegovi svojručnim potpisom koji su sačuvani, koje imamo danas.
Da vidite šta je sekularna država, da vidite šta je manipulacija, da vidite šta će sad od Njegoša da naprave. Mislim, ne mogu da naprave u očima razumnih ljudi, ali oni rade, pokušavaju. I 19. oktobra, prema ovom paganskom gregorijanskom kalendaru, 19. oktobra 1851. godine, Njegoš je preminuo.
И он је сахранњан у дворишту Цетинског манастира. Не у манастиру, негу у дворишту Цетинског манастира је сахранњан. И то у гробници свога стрица, таму де сахранња јего стриц Петар I, одма поред њега је он сахранњан на тој гробници. И јасам од мојог пријателја са Цетинја добио слике где је Njegov sahranjen i gde je sahranjen njegov stric. Evo na ovoj slici možete da vidite sliku Cetinskog manastira i ovde vidite zaokruženo...
gde se nalaze bivši grobovi, znači bivši, tu su oni nekada bili sahranjeni u početku, Petra I. i Petra II. Petrovića njeguša. Znači tu je sahranjen njegov stric i tu je on sahranjen. Evo da vidite uvećano.
Ovo su ta mesta gde su njih dvojica bili sahranjeni. Znači u dvorištu pored Cetinskog manastira. Na sledećoj slici možete da vidite nadrobni spomenik koji je bio iznad groba Petra I. Petrović je njegoša. Međutim, šta se dešava?
Kada je njegoš umro, 19. oktobera 1851. godine, i bio sahranjen, kao što je i njego stric sahranjen, u dvorištu Sredskog mladstvastira, na vlast je došao knjaz Danilo. Ja znam Nilo nije bio pored Njegoša kada je on umro, on je bio i na stranstvu, bio na školovanju, bio na putovanju itd. I kada je čuo da mu je stric umro, on je odmah došao na cetinje. Knjaz Danilo, odnosno Danilo, još nije bio knjaz, preuzima vlast u Crnoj Gori, bilo je tu natezanja oko njega, pošto nije bio omiljen u Crnoj Gori, bio je mali, nije što je bio ružan, nego što je bio prgav i nije hteo da prihvati da bude vladika. Njega religiozne stvari nisu zanimale, on je hteo da bude sekularni vladar, da se oženi sa devikom iz bogate famili.
Da od Cetinja presnuljice napravi mondenski grad, kao što će krenuti da radi sa svojom ženom iz bogate familije. I taj Danilo koji će postati knjaz, tome se suprostavio njegoši brat Pero, ali su ljudi stali na stranu Danila jer su hteli da prihvate testament. Njegošev, iako u Njegoševu testamentu piše da njemu ostavlja da bude vladika, ovo je to odbio.
U početku nije odbio, čutao je dok nije preuzo vlast, a kasnije je odbacio obavezu iz Njegoševu testamentu. U svakom slučaju, četiri godine nakon Njegošove smrti, za vreme vladavine knjaza Danila, knjaz Danilo odlučuje da prenese posmrtne ostatke. Petra II. Petrovića Njegoša na lovćen i da ga sahrani u ovoj odbrbenoj kuli, koju skoro svi nazivaju crkva ili kapela.
Videli smo po objektu da je to odbrbena kula. Pitnje koje se postavlja, na osnovu čega je knjaz Danilo odlučio da prenese ostatke... posmrtne ostatke njegoša na loćinu. U taj objekat. Na snud čega?
Nigde u njegošim dokumentima ne piše da on traži da se to uradi. Prvi izvrštaj koji imamo da se spominje da navodno njegoš je tražio da se prenese kad umre, da se njegovi posmrtne ostatci prenesu na loćinu, da se tamo sahrane. u crkvi.
Pre toga su ovo što ne spominje, crkva na očima. Prvi dokument zapisao i prvi izvještaj imamo od čoveka koji se zove Vuk Popović, koji je bio teolog u Kotoru. On je napisao jedno pismo Vuku Karadžiću u Beč. Taj Vuk Popović po nekim izvještajima je bio vrlo problematičan, prodavao je neke crkvene dokumente i relikvije u Beču.
Ja nisam to istraživao da potvrđujem da li jeste ili nije, ali u istorijskim dokumentima postoji takva optužba na njegov račun. U svakom slučaju, taj čovek, Vuk Popović, 10. novembra 1851, znači 22, odnosno 23 dana nakon njegoševe smrti, piše pismo Vuku Karadžiću u Beč na osnugu onoga što je čuo na trgu u Kotoru i na pijaci na Kotoru. Od nekih crnogoraca koji su tu došli, nije zapisao njihova imena, u samom slučaju 22 dana nakon Njegoševe smrti, Vuk Popović, teolog iz Kotora, čuo je na pijaci i na trgu da su neki crnogorci rekli da je Njegoš umrao i da je on rekao da traži da bude sahranjena lovćinu. I ovo ja ću vam pročitati te najzanimljivije delove koji su bitni za ovu emisiju.
U opisu ovog videa imate celo ovo pismo. Možete da pročitate. Kaže ovako, u Kotoru, 10. novembra 1851. 10. po gregorijanskom kalendaru, a 28. po julijanskom. Kaze, mili i mnogo poštovani imenjače i prijatelju, Vuk Popovic obraća Vuku Karadžiću, kaže, mili i mnogo poštovani imenjače i prijatelju, mučno mi je žalosne glasove javljati, ali što se ne može sakriti nije vajde ni kriti.
Umrije nam vrli i divni vladika Crnogorski baš na ustavke luči na dnevi u 10 sati izjutra. Lučin dan je umrao u deset sati. Na lučin dan, i tako dalje on piše, na lučin dan Osvan je teško mučan, pa se zove brata i senatore i sa stolice stane im govoriti ovako. A on piše šta je čuo od ovih crnogoraca na trgu i na pijaci u Kotoru, piše Vuk Popović.
Kaže ovako. Da je njegoš navodno rekao, mila braćo moja, evo vam baš došao na ždrijelo večnoga doma. Evo sam vam došao baš na ždrijelo večnoga doma.
Evo samo što nisam umrao. I vidju da ću umreti, a sada braćo poslušajte me što ću vi najposle reći. On se sad obraća svoj braći i kaže Zaklinje vas Bogom i Svetom Gospodinom držte pera za gospodara Svoga brata I slušajte Đorđa Zeko neka šede na moju stolicu Zeko, tako su zvali Danila Zeko mali tako su ga zvali Zeko neka sede na moju stolicu neka sede na moju stolicu te bude za toga znači onda sede na moju stolicu i da bude vladika vi živite u u dogovoru i ljubavi bratskoj pa će tako i svi ostali crnogorci i tako dalje nastavlja pa onda kaže učinjao sam tri testamenta jedan je u Beču drugi u Petersburgu a treći je kod konzola u Dubrovniku i ovoga pošto umrem pročitat ćete narodu Znači da pročitate testament narodu.
Još vi preporučujem i amanet predajeme. Kad umrem, kopajte me na lovćen kod nove crkve. Navodno je Njegos rekao, počitajte testament narodu, i kada umrem kopajte me na lovćen kod nove crkve.
Zakopajte me na lovćenu kod nove crkve. Ne kaže u crkvi, nego kod crkve. Tako piše u ovom pismu koje Vuk Popović na osnovu onoga što je čuo od crnovaraca na trgu i pjeci u Kotoru piše Vuku Karčiću. Ovo je prvi izveštaj gde se spominje da je Njegos navodno tražio da bude sahranjen na lovćenu.
Prvi pisni dokument. Evo vama prepuštam da procenite da li ovakav dokument može da bude osnov da se Njegovševi posmetni ostaci prenesu na lovčinu. I to u taj objekat koji je on sazido.
Sljedeći izveštaj. u kome se spominje da je Njegoš navodno tražio da bude sahren na loćenu, jeste pesma koju je zapisao Serdar Đuko Sredanović. Evo na ovoj slici možete vidjeti sliku ovog Serdara.
Serdar Đuko Sredanović je bio džak kod čuvenog Petra I. Njegoševog strica. On je kod njega učio. Kasnije je postao perjanik ili telohranitelj Njegošev. On je zapisivao i sakupljao crnogorske epske pesme, gusarske pesme, a jedno od njegovih pesama je prenos tela Vladike Petra II. sa Cetinja na Lovćan.
Znači, 1855. godine, četiri godine nakon Njegoševe smrti, kad je knjaz Danilo prenosio posmrtne ostatke Njegoševe, iz groba pored Cetinskog manastira na Lovčin. Tu je prisustovao najverovatnije i sreda Đuko Sredanović i on je napisao pesmu Prenos. Tela Vladike Petra II.
Cetina Vloće. On kao perjanik, kao telohranitelj, najverovatnije nije prisustuo i nije bio tu kada je njegov šumirao, jer on kao telohranitelj je bio ispred zgrade, ispred biljarde. Neki smatruju da je njegov šumirao u Cetinskom manastiru. U samom slučaju, on je kao telohranitelj bio ispred, on je bio u opisu zanimanja perjanika i telohranitelja. Znači, on je bio ispred i nije dozvoljavao da niko tu uđe, mogo da uđe samo neko sa pozivom.
Tako da, Serdar Đuka Sredanović nije mogao da čuje da je njegoš tako nešto rekao. Pored toga, mi nemamo originalni tekst ove pesme koju ću sad vam pročitam. Kopija ove pesme, prepis ove pesme je pronađena u zaostavštini Vuka Karadžića, a objavio je...
nakon smrti Vuk Karžića objavio pesmu Ljubomir Stojanović. Sad ćemo pročitati deo ove pesme, da imamo izvešte o tome kako u ovoj pesmi se spominje da je navodno njegoš tražio da bude sahranjen na loćinu. Pesma kaže, Kad vladika Petar umiraše, koji Crnom Gorom upravljaše, od strane on strašne zavete činjaše na senate i na vojevode, na serdare i na kapetane i na svoju braću Petroviće. Pravio je strašne zavete, zaklinjao ih je. Na lovćenu da me pogrebete, kaže u ovoj pesmi Serdar Đuka Sredanović, na lovćenu da me pogrebete, da me tamo sahranite na lovćenu, na vršinu u Bijelu crku, tamo na vrh u Bijelu crku.
Koju nos sam dao sagraditi, koju sam dao da se sagradi, spomen stricu Petru Svetitelju sagradio, zavet učinio, u zavet je mene srce dalo, te sam s protom pošao na planinu. Tu je bio neki prota, pop. s kojim je pošao na planinu.
Proto jeste crku osnovao, znači crku je podigao taj proto, po zapovesti Njegoševoj, a ja prvi kamen postavio i tu bogu jemstvo ostavio da se u nju moram pogrebnuti. Tu sam ostavio zakletu da se tu sahranim. To izusti skide kamilavku, onu svoju kapu, preporuči Bogu Crnogorce i Danila, naslednika svoga, pa se Petar u postelju spušti, te on Bogu dade svoju dušu. Ovo kaže pesma Serdara Sredanovića, ne znamo kad je ova pesma nastala.
Imamo prepiste pesme i ova pesma je dokument u kome se spominje da je navodno, njegoš tražuje da bude sahranjen na loćinu u crkvi. U crkvi. Vuk Popović kaže, sahranite me pored crkve, da je njegoš navodno rekao.
Glavni tekst. koji se koristi kao najjači argument da je Njegoš tražio da bude sahranjan na lovćinu i da je taj obikat na lovćinu crkva, jeste tekst koji zapisao Milorad Medaković. Milorad Medaković je u periodu od četiri godine bio sekretar Njegoševa. Od 1844. do 1848. Onda je prestao da bude sekretar.
Posle toga, Njegoš je bio živio još tri godine. Znači, Miloran Medaković nije bio pored Njegoša kada je Njegoš umirao. Nije bio. Miloran Medaković je napustio 1848. Cetinje.
Njegoš je umro tri godine nakon toga. Nakon Njegošove smrti. Knjaz Danilo je u jednom periodu od dve godine pozvao Milorada Medakovića da bude njegov sekretar, ali je posle dve godine mu se zahvalio na njegovim uslugama.
Prema istorijskim podacima Milorad Medaković je čak bio i proteran, morao je da beži, jer je pravio određene probleme na Cetinju, neke Danilove dokumente, uključujući Danilo Zakonik je menjao i tako dalje i tako dalje, i morao je da napusti Cetinje, Milorad Medaković. I pazite, 31 godinu nakon Njegoševe smrti, 31 godinu, 1882. godine, Milorad Medaković piše knjigu, Petar II. Petrović Njegoš, posledi vladajući vladika Crnogorski. Znači, 31 godinu nakon Njegoševe smrti on piše knjigu, u kojoj zapisuje da je Njegoš navodno tražio da bude sahranjen na Lovćanu.
Znači, ja sam među svim činjenic. Vama, dragi produciji, prepuštam da izlačite zaključke. Ja ću reći svoje mišljenje.
Ovo je po meni klasičan primjer. Jedan od najvećih primera. Kako se manipuliše sa istorijom. Znamo kako je istorija falsifikovana. Znamo da u školama se uče iz istorije, da smo nastali od majmuna.
Od oseljavanja u 7. veku na Balkan i tako dalje. Da sad o tome sam pričao mnogo puta. Evo da vidite samo sa Njegošem.
Kako od Njegoša kako se manipuliše sa Njegošem. likom i delom i sa njevoj posmrtnim ostacima. U toj svojoj knjizi, koja je napisana 31. godinu nakon Njegoševe smrti, 1882. Milorad Medaković između ostalo kaže Izlazio sam sa njime na lovćen, sa njegošem, kad je stavio svojom rukom osnovni kamen crkvi na vrh lovćena koju je on sagradio i posvetio Svetom Petru.
Znači, Medaković je bio na Cetinju 1245. kada je sad izdana ovaj objekat, za koji mnogi smatraju da je crkva ili kapela. A po meni i prema onome što arhitekte kažu, to je odbrambena kula. I on kaže ovde u ovom tekstu, koji je zapisan 31 godine nakon njegošove smrti, da je te 1945. godine izlazio sa njegošem na loćen i da je on svojom rukom stavio osnovni kamen crkvi. On tu spominje crkvu.
Dalje kaže. Milorad Medaković u ovoj svojoj knjizi. Ovu je crku sagradio vladika u toj nameri da on bude sahranjen u njoj.
Kaže Milorad Medaković. Pa čekaj, on posvećuje tu crku svome stricu. Pa valjda je svog strica tamo trebao da sahrene. Ne, on pravi, kaže Medaković, on je tu napravio crku da sebe tu sahrane.
Napravio je crku u spomen svome stricu, ali da on bude sahranjen tu. Je li to logično? Ako njako me logično, nema problema. U toj nameri, znači ovu crku je sagradio vladika u toj nameri da on bude sahranjen u njoj na onoj visini koja je najviša u Crnoj gori. Prvo, to nije najviši vrh u Crnoj gori.
Samo da se okrenuo sa svoje leve strane vidobiš tirovnik, koji je veći od jezerskog vrha. Ali on navodno piše Милорад Медаковић, да је он рекао да буде сахрајен на оној висини која је највише у Црној Гори. Ни воште највише. Мислим, ајде да није знао, има неки врх тамо, Кучки ком, Васијовићки ком, па није знао.
Него је ово под носому је Штировник. И он каже највише врх је езерски врх, како дајвише? Па можеш својим очима да видиш, ето га, Штировник со твоје леве стране.
Kaže, na onoj visini koja je najviše od Crnoj Gori i otkud se vide ponajviše samo srpske zemlje i sinje more, a vidi se i njegov divni napulj. Vidi se sa jezerskog vrha, sa loćena se vidi divni napulj. Sa loćena se ne vidi napulj uopšte, kako se vidi napulj.
Ali opiše Milo Medaković. On je hteo da vidi napuljša lovčina, da tamo kad umre, tu da ga sahrene, da on možda gleda u lovčinu. Vladika želijaše da se njegov duh nalazi i vije na onoj visini, te da lakše prelijeće i pogleda po ostalome Srbstvu, kojemu da uleva ljubav k svojemu rodu i da sveti Kosovo. Vladika želijaše i da na onome svetu radi za svoje crnogorci i za sve Srbstvo. Kaže...
Da lakše prelijeće i pogleda kao po ostalome Srbstvu. Sad, u salovići da ne može da se vide sve srpske zemlje. Dakle, on u ovom tekstu kaže, ovo je prvi deo teksta, sad ćemo čitati glavni deo teksta, on kaže da je njegošta zida od crku, videli smo da je to odbombena kula, kaže da se odatle vidi napulj, ne vidi se napulj, i da odavde će moći da nadleće sve srpske zemlje, ali one odatle ne mogu da se vide. I onda Medaković piše ovaj glavni tekst koji je za nas jako bitan.
Kaže, svuda traža se vladika, svuda je vladika tražio lijeka svom porušenom zdravlju, ali ni lekovi, ni promene podneblja ne mogahu ublažiti tešku bolest. U oktobru 1851. godinje Beše ga savladala bolest u njegovom dvoru na Cetinju, pa nasloni se na sto... Trabunjaše, buncaše.
Medaković kaže da kada je bio teško bolestan u oktobru 1981. da je Njegoš počeo da trabunja i da bunca. Tako piše u njegove knjize. Imate knjigu na internetu besplato da preuzmete. Drugi Petrović Njegoš, poslednji vladeći vladek Crnovarski. Možete da počitate.
Ostavit ću vam link u opisu ovog videa, ću vam ostaviti link za ovu knjigu od Medakovića, da preuzmete, da ne biste tražili po internetu, da se ne mučite, evo je, samo kliknete i imate knjigu. Kaže, njegoš u njegovom, kaže, kad ga je savladala bolest pa se naslonio na sto i trabunjaše i buncaše, znači trabunjaše i buncao je, kaže, i govoraše krupne rabote od čega se glavari poplaše. Govore o velike stvari od kojih se ovi glavari što su bili oko njega poplašili. Pa se upoplaše da nije...
svrnuo s pameti pa će reći ovi su pomislili da je on skrenuo s pameti za boga gospodaru štatije vladika podigne glavu kaže medaković pogleda ih i nasmaja se pa će reći vaistinu božju taman bi vi treba ovakvi zabit gospodar u kakvoj sam i sad pameti kaže zaista bi vam trebao ovakav gospodar kao što sam ja pri ovoj sadašnje pameti to kaže medaković ali on to piše, da je on navodno to rekao. Medaković nigde ne piše odakle mu ovaj podatak, ko mu je rekao. Ne piše. Košton Ivuk Popović nije rekao, rekao mi je ove, rekao mi je ove. On piše šta je čuo na pijaci.
Medaković je od nekoga čuo. Od koga? Nije napisao.
Nije rekao bio je ovaj pored njega, ovaj pored njega, pa mi je on rekao. Pa da on može da demantuje eventualno, da nije rekao. Mi sad da li ćemo da verujemo u Medakoviću ili nećemo?
Imamo testament Njegoševi. Imamo preko 2000 pisanih dokumenta Njegoševih pisam i tako dalje sa njegovim svojom ručnim potpisom. Nigde se ne spominje ovako nešto.
Ali kaže Medaković. Dalje kaže Medaković. On predviđaše sam da će skoro umreti pa će 5. oktobra izreći ove reči. On je umro 19. oktober, a navodno 5. oktober je izgovorio ove reči, kaže Medaković.
Ja umirem, crnogorci, ali mi nije žao što ću umreti, nije mi žao što ću umreti, no mi je žao što još ne poživeh barem dvije godine, pa biste vidjeli na čemu bih vas ostavio. Ja sam živeo među vama, ali me nijeste poznavali. Doći će vrijeme kada ćete me se sjećati i govoriti da je Vladika dobar bio prema drugim... gorkih iskušenja koje vi predstoje. Zatim se obratio svome bratu Peru i bratu Čedu Đorđevi i rekao ja hoću da me sahranite u onu crku na Loćenu kaže Medaković.
Da je njegoš rekao da hoće da se sahrani u onoj crkvi na Loćenu. Ovi mu odgovore da oni to ne mogu učiniti. Ko će da te nosi na lovčen?
Nego da te sahranimo odje u crku blizu nas, a na lovčenu ti znaš kakvi su Turci, mogu poslati koga da ti glavu posjeku, pa kud onda naša bruka i grdilo? Vladika se promeni u licu, pa će sa žalošću progovoriti. To je moja potonja želja. To je moja poslednja želja.
koju u vas ištem da ispunite, koju od vas tražim da ispunite. I ako mi ne zadate Božiju veru da ćete tako učinjeti, kako ja hoću, onda ću vas ostaviti pred prokledstvom, a moj poslednji čas bit će mi najžalosniji i tu moju žalost stavljam vama na dušu. Na ove reči dadu mu Božiju veru da će ga sahraniti na lovčinu. Onda se vladika umiri. I dalje Medaković opisuje kako je Njegoš umr.
Znači, 31 godina nakon Njegošove smrti, Medaković ovo piše. Ne piše od koga je čulo ovo, on nije tu prisustvao. Ono što možemo da vidimo, da se desilo, jeste da je... Danilo, ili knjaz Danilo, pogazio Njegošev testament. Reči Njegoševog testamenta.
Pročitat ću vam ponovo taj deo. Njegoš kaže, naslednika moga ostavljam Danila, stankova sina, a moga sinovca, kome ostavljam vladičestvo, kako je od starine uzakonjeno u Crnu Goru. Znači on ostavlja Danilu da on bude vladika.
Ovaj je odbio da bude vladika. Nećeš da budeš vladika? Nije nikakav problem, skloni se.
Biće vladika neko drugi. Izabraćemo drugog vladiku? Ne.
On je, je li tu bila opozicija koji su mu se suprostavljali? To je bio njegoši brat Ero. Ali i zbog testamenta, on je zloupotrebio testament gde piše da će onda bude naslednik. Podrazumavalo, sad će bude vladika.
On je odbio da bude vladika. Postoji knjaz i zato je dozvolu dobio od ruskog cara. Znači, knjaz Danilo gazi testament koji je ostavio njegoš, njegov stric.
Gazi. I to po više osnova. Prvo odbe da bude vladika.
Što si nisi pomirio? Ne, onda biva... Княз, секуларни владар, конвертује државу да не буде више теократија, него да буде секуларна држава. И преноси посмртно статке његоша на лоћен.
И друге ствари које је радио. Паљсте даље. Слуште шта каже његош у својом тестаменту. Kojišta iz ovoga odje upisatoga preinači, bio mu crn i obraz pred ljudima i jarosni ili žestoki se sud Boži nad njima izvršio za tu grdnu nepravdu koju bi pred licem neba i zemlju činio.
Knjaz Danilo je čito testament Njegoševa. I pročite ovu rečenicu. Ko se ogreši o ovaj testament, bio mu crn obrazi pred ljudima i žestoki sud Boži se nad njim izvršio. Što će se i desiti knjazu Danilo. Što će se desiti knjazu Danilo.
Znači, Danilo nije hteo se zaolatići. Postoje knjaz. Psekularni vlader. Mimo volje svoga strica.
Mogu si da se povučeš, pa radiš šta hoćeš. Ali ne možeš da budeš knjaz. Dalje. Do počeo je da uvodi u Crnogorvi na cetinje lacmansku ili evropsku kulturu. Oženio se iz bogate familije Kvekić iz Trsta.
Istorijski dokument jasno pokazuje kako je ta Darinka Kvekić koja se udala za njega. Почела од Цетинја да прави јаруску простуницу. То су долазили контингенти са кристалним люстерима, са теписима, са скупоцадим намештајем, са овим, са парфемима. То је било страшно.
Из бога те фамилије, жена живи у Трсту и са дошла у планину на Цетинје да живи. Не ће она да музе краву и овца. И ће да живи ко што је живела у Трсту, као што је тамо научила.
А ова је довео у Црногору. Не би да ништа ту могла да ради да је овај није довео. И не само да је довео, имате песму једну гусарску да је, како је лепо описују, како је княз Данило терао Црногорце да је љубео руку.
Док није дошо Сердар Дука са Голије и одбио. Био скандал. А то је кад Црнагора постане секуларна држава.
И онда, он прихвата све модне трендове. Jedna od trendova je, evropskih trendova, ne zna božačkih trendova, sekularnih trendova, paganskih trendova, jeste da crkve i manastiri nisu škole. Kako je to bilo u Crnoj Gori? Kako je to radio Ivan Crnović? Ivan Crnović, kada je vidio da se država urušava, On je osnovao hildu, na kraju 500. veka, 1486. do prike te godine.
On napušta svoju prestonicu i seli je na Cetinje u planinu. Ostalja sve dragocene stvari i ima joj raskošno odelo. To je ova današnja crnovorska noćenja, kopija od ela Ivana Crnovića.
Ali u planinu nosi jednu najvažnju stvar, a to je štamparija. I osniva prvu državnu štampariju na svetu, Ivan Crnović. Jer je znao da je prosvetiteljstvo najvažnija stvar za čuvanje jednog naroda.
Jer je Ivan Crnović najbolji džak i najbolji sledbenik Raska Nemanjića. Rasko Nemanjić, kasnije podat Sveti Sava, je takođe iz Crne Gore, odnosno iz Zete, tad je još bila Zeta u vreme Ivana Crnovića, poslije postati promjenićem i u Crne Gore. Rasko Nemanjić iz Crne Gore. Негов отац је родјен у Подгорици, то што се он родио ту код Новог пазарата нема везе.
Раско Немањић је потомак оних који су донели писменност у Европу, како каже отац европске историје Херодот, који каже да су на територију данашње Ценегоре, у Будву, да је дошо кад и њего сини Илирије, који су донели писменност у Европу. И од тог Илирија су настали Илирије. I ovde u Crnoj Gori je bio najveći otpor rimskoj okupaciji, čuvena iliška plemena, iliško-rimski ratovi.
Tu je bila elita koja je donela pismenost u Evropu. Ivan Crnojević promoviše tu pismenost. Iako je okupacija, on ide u planinu sa sobom, nosi štamparsku mašinu. I onda su se ovi Evropljani ismejavali, kaže, ovi crnogorci to su oni čiji su djedovi nosili štamparsku mašinu.
U planinu. Crnogorci se ponose sa time, a vi se ismajavajte koliko hoće. Pa onda kažu, Crnogorci pojednako dobro znaju sabljom da vitlaju i da rade sa štamparskom mašinom.
Nego šta? Pismenost. I zato što se ulagao u pismenost. U Crnoj gori su nastali najbolji ljudi. Ne samo na Balkanu, nego mnogo šire.
Ja bih rekao na svetu, ali neću da kažem da ne ispadne pretencijozno. Zato što sam ja poreklom odatle. Ali to je duhovna kategorija. Svako možda bude na Božoj strani, ako prihvati određeni sistem vrednosti. Rasko Nemanjić, po reklami Crne Gore, odnosno i Zet, to je mjesto.
On je osnovao Zetsku episkopiju, Zetsku duhovnu straženicu 1221. Na Zlatici, u Doljanima, u Kućima, par kilometara od centra Podgorice. Na mestu gde u četvrtom veku bila episkopija, duhovna straženica, i dan-danas tamo na Zlatici imate mastir Arhanđela Mihajla, imate ostatke episkopske grobnice, imate... крјуницу, да се људи крштавали погрожавањем, урањавањем, то никог не интересује. Они су фасификуали историју да је Раско Немањић основао на приморију зецкој епископије. То је зводнична наука.
Ево, имате, дођите на златицу у Подгорицу, у Долјане, у Куче. И одатле Раско Немањић креће да ствара зецку свету гору. Највећи светијоник. Не на Балкану, него много шире, не сме да кажем, да испане претеројно.
Зецка свет гора. А Скаданско језеро је Црногорско-Галинирско језеро. И ту је постоје расадник најболјих људи.
Јели се радила едукација по црквама и по манастирима. Znači, u sistemu vrednosti Isusa Hrista i Raska Nemanjića, crkve i manastiri su škole i univerziteti. Crna Gora je bila sedište najboljih škola i najboljih univerziteta.
A dokaz za to su najbolji ljudi, u kojima svedoče strani putopisci. Čitajte knjige koje je objavila izdačka Kuća Cid iz Podgorice. Šta kažu stranci, ne šta kažu crnogorci? Čitajte. Zato što se radilo.
Znači, crkve i manastiri su škole i univerziteti. Šta je u neznobožičkom sistemu vrednosti? Čemu služe crkve i hramove? Kao grobnice.
Polet u Egiptu. Prave piramidu da sahrane faraona. Religijskih hramova, grobnice faraona, njih smatruju kao božanstvo.
Toga u Crnoj Gori nije bilo. I sad ću vam pročitati tekst. Које записао француски официр Виала де Сомијер, које ратово, кога сам мало преспомињао, које ратово против Црнегоре, па су му Црногорци мало извукли уши и разјурили његове војдики. У своји книзи Историско и политичко путовање у Црногори, Виала де Сомијер, коме е дозволљено да обиђе Црногоро и да види како се живи. Јео, изволи, на видоси, слободна си, иди кући, пиши шта оћеш.
Какви су то хвало спе ви које он пиша о својим непријателјима? Дујуче рашњим. Између осталог, слушате шта пише Вијеладе Сомјере.
Нигде у Црној Гори људе не сахранјују црквама, и то одвај када, док се данас, у осталом дијелу Европе, с муком одрићу овог обичаја, којег здрав разум није требало никада ни да прихвати. Каже Виала де Сомьер, високи франциски офицер. Почитачу вам поново. Нигде у Црној Гори људе не са хранјују црквама. И то одвај када.
Док се данас у осталом дијелу Европе са муком... одрићу овог обичаја којег здрав разум није требало никада ни да прихвати. У Црној гори црква и манастири су школа и университети према учењу Раска Немањића Исуса Христа.
А најболји следбеник те школе је био Иван Црновић, које направио систем најболјих школа, које преселио Зецко епископију на Цетинје, обезбедио се што им треба, подигао Цетинјски манастир. I postakao da se nastavi sa radom člena Zetska Sveta Gora, koja će da stvori najbolje ljude, ne na Balkanu, nego mnogo šire, nego ne smijem da kažem, ću kažu da preterem. Viljem Glecnom, četvorostruki engleski premier za Crnogorce, kaže odabrana plemenita carska rasa.
Takve ljude nigde nije vidio. E to je škola Ivana Crnovića. Vijela Desimjer u ovoj knjizi kaže crnogorcu su najvažnije tri stvari sablja, puška i biblija znači za odbranu fizičku i duhovnu i onda kad su crnogorcima pa vi nemate ome vi imate slobodu sloboda je junačko znamenje I kako je radio knjaz Danilo? Kako je prihvatio lacmansku, odnosno evropsku kulturu?
Crnogorci zoveu Evropljane lacmadi. To je pogradan naziv za lacmadi. On je prihvatio lacmansku kulturu. I dalo poklonstvo.
Pustio ovu svoju ženu tu da pravi cirkus na Cetinju. A troši pare narodne. Na gluposti. На материљне ствари, он је прихватио и ту идолопоклонићку религију. Свога стрица сахранио у онај објекат који је прозвао црквом.
Није га он прозвао, прозвали су други, он је прихватио. Нико није му се супроставио. Jer su crnogorci počeli da popuštaju moralno, pod pritiskom eroske lacmanske kulture.
I kako je radio knjaz Danilo, tako i prošao. Stiglo ga je proklesno njegovog strica. Radio je gadne stvari, radio je neke dobre stvari. Njegov zakon nikada pročitati, svaka čast.
A sada kad bismo stavili na vagu da li više dobrih stvari uradili loših, ja ne bih sad to da komentarišem. Ali radio je mnoge gadne stvari. A jedno od najgadnih, ne mogu sad da kažem ko je najgadnija, ali jedno od najgadnih, kada je došao Bjelopavliće na čuvenu slavu Trojičan den, sa franskim konzolom skupio se veliki narod, igraju Bjelopavlići, Bjelopavlićski vitezovi i...
Белопавијске принцезе. Каљ овај францки конзул видао како играју, он се одушевио. Нема оно да се ко ови ваљцери, ово тело уз тело.
Нема физичко контакта са девојком, са дјевојком, то правилно дјевојка. Нема. Скачу.
Јада спра другу, као соколови. Каљ овај францки конзул видао одушевио се. И каде княз Данило видао како се францки конзул одушевио, он позове белопавијске главари и каже Ajde, kaže, pošaljite ove neke najlepše bjelopavljičke devojke da igraju ode, da vidi ovaj franski konzul sa duševijom.
I ovi pošalju najlepše devojke i one su igrale sa perjanicima knjaza Danila. Znači, onako skače, jedan ispred druge igraju, nema filičkog kontakta. Sve pristojno, kulturno.
Okolo stoje navrožene i bjelopavlići. Velika proslava, to je ičin dan. I oni su tako igrali do nekog vremena, očišli kuće da spavaju.
Međutim, ujutru, u ekipi knjaze Danila bio jedan problematičan, bilo ih je više problematičnih, ali jedan najproblematičniji, jedan kapetan Čevski, neću da mu spominjem ime, on pustio priču kako su perjenjici knjaze Danila celu noć ljubavili sa bjelopavličkim djevojkama, kako je on celu noć ljubavio sa... Ženom popaca on popadio, on je s popadijom celu noć bio kod njega tam u sobi. Prostačina. I to, i pustio on tu priču, to je, lacmanska kultura, je li tako, koja počela i sa Cetinja da se širi.
Jer je knjaz Danilo ta uveo, a ovi ćute. I čuli knjezovi Bjelopavlički, Bjelopavlički za tu priču odmah sutra na ujutru. Skupe se glavari Bjelopavličke, šta je bilo, kakva je to priča?
Pošalju u Vojvodu popa Rista Bošković, idi kod knjaze, vidi šta je to. I ovaj dođe kod knjaze, pomaže Bogu, Gospodru. Kako je to priča?
Kaka priča Risto? A taj pop Risto Bošković vojde Bilo Palječko. On je oženio rođenu sestru, Janu, knjaze Danila.
Rođenu sestru. Kaka je to priča? Kaka priča Risto? Pa kaka je to priča da su... Твоји пирјаници љубавили целу ноћ са овај...
Гилападајским ђавојкам и ово... И да је овај твој капетан Чевски ово... А пусти ње, знаш какав је ово, ха-ха-ха! Пси лају караван и пролазе, ха-ха! Алло, господру, како то...
Може ха-ха, не може тото ха-ха? А дај, пусти то, Ристово... ха! Види, Бо...
Ристов Бошковић је одно... Одно враг шал! За такве ствари лети глава, пријателју, а ти ха-ха. Каљ је виду да поприста Бошковић војада да ту нема прича, он се врати вамо код ових биопадичких главара, каже така и така ствар.
Луда кућа, мата, дошли лацмади овде. Нисто Црногорци, то су лацмади. Дигну се Бјелопавлићи на оружље да спале и књаза Нила и његове перјанике.
Ко ови кад су видели бежање једва извукли живу главу. Врате се на Цетинје. Ispriča knjaz Danilo šta mu se desilo.
Kako je sramotu doživeo. I šalje svog ludog brata. Kako su ga u Crnoj gori zvali?
Zmiski car. Veliki Vojvoda Mirko. Bio je junak. Bio je hrabar.
Ali je bio nemorolan čovek. Krvolog. Koliko je ljudi poklao u kućima.
Koliko je dece poklao u kućima. I na drugim mestima, šta je radio? I pošalje vojvodu Mirka sa ekipom u lete i popale Bjelopavliće. Na prematu, ovi se rozbeže Bjelopavlić, uključeći popristo Bošković.
Dolazi knjaz Danilo. Nekoliko Bjelopavlićkih žena od znamenitih Bjelopavlića je oteo i preudao nasilno za neke svoje ljude. Каже, доведите ми ово моју сестру Јану, која је удата за највећег разбојника овде војоведу попа Риста Бошковића, ја је ови доведу излази Јана.
И њену децу доведите вам, двоје малолетне деце, три, пет година. Доведим вам. И она дошла.
Она не фермага два посту. Шта је крвниче, шта је силеджио? Сад ћу каже да ти поколјам децу. Ајде, ево ти колји! И она гура децу према њему.
О, деца трча ка њој. Она их тере од себе. Ајде, колји!
Колји, колјарчу, зликовцу, један. Разбојниче, један. Ој, вади их сабљу да колје децу.
Ови скорчили војводе. Не, господару, једва га се зауставили. Ој, би се који њој и ову децу. И некоју су га смирили.
Мећу, је овот ти, кад јова дошла с децом куће, он послау екипу да отриве ту децу, деца ујутру устала мртва. Княз Данијело. И онда га један дан саћека Тодор Кадић из Бјелопавлића на Котрској Риви и убије га козеца. Има те у Цетинском музеју доламу које носио, онај мантлић које носио княз Данијело.
1960. godine imao je 34 godine knjazna nilo kad ga je ubio Todor Kadić zna te kakva je rupa na leđim ovako izbušio ga i osvetio i ispunio kletvu Njegoševu prokleta te šta je rekao Njegošev ako je radio tako je prošao i njega je nasledio Nikola, knjaz Nikola, sin od njegovog brata ovog Vojvode Mirka, Zmirskog cara, kako su ga zvali u Crne Gore. Sin od tog Vojvode Mirka. Vojvode Mirko nije teo da bude vlader Crne Gore, nego je svog sina stavio.
Iako je mogo, stavio svog sina. Iako je on upoznjen i brokovodio. I tako se je završila avantura sa knjazom Danilom, koji je prenao posmrtnost tatke Njegoša na lovčinu.
Ali tu se priča ne završava. Dolazi prvi svjetski rat. Srborska vojska čini nevidjana junačka dela.
Neverovatna junačka dela. Jasno, ovo je priča, ima jedna posebna emisija, Mojkovačka bitka, koga je interesom može da posluša, na mom YouTube kanalu ima i Kiga, Mojkovačka bitka, može besplatno da se preuzme. Na sajtu ordani.rs malopre sam spominjao Zetsku svetu goru.
Snimio sam jednu reportažu u Crnoj gori, gde sam obišao te najpoznatije škole i univerzitete Zetske svete gore, te crkve i manastire. Imate reportažu koju sam napravio Zetska sveta gore na mojom YouTube kanalu, pogledajte ako hoćete. U svakom slučaju dolazi prvi svetski rat. Crnovarska vojska je učinila sve što je mogla i više od toga da spasi bratsku vojsku iz Srbije. Austro-Russka vojska je u toj agresiji iz Kotora granatirala topovima lovćen i oštetila je tu odbranbenu kulu.
U kojem su Jas Danilo i njegova ekipa Proglasili crkvom i U kojoj su sahranili Njegoša I evo na ovoj slici možete da vidite Kako izgledala ta oštećena Odbranbena kula U kojoj je Njegoš bio sahranjen Znači ona je bila delimično oštećena I Austrijski oficiri po naređenju svojih pretposlenih iz Beča naređuju da se pospetni ostaci Njegoša presele sa Lovćena, tamo gde su bili, pored Cetinskog manastira. Bio je veliki otpor sveštenstva tadašnjeg, ali su morali, mislim, nisu morali, ali bili su priseljeni i oni su prihvatili da... Да се пренесу посмртни остаци Нјегоша из ове одбрбене куле на Цветински манастир.
По мени потпудно исправно. Знам да ће многи да ме псују и да ме критикују, али ето Бог пошаља да је пријателја да ураде оно што је угодно пред Богом. Da vi od odbronene kule pravite egipatski hram, da pravite grobnicu, kao što su radili egipćani i drugi nezaboravski narodi. I posmrtni ostaci njego što se vrate u Cetinski manastir. I bili su tu, u Cetinskom manastiru, tu su bili skoro deset godina.
Nakon Prvog svetskog rata, kraj Aleksandar odlučuje da obnovi kapelu, da obnovi taj objekat kao crku, kao hram, u kojem će biti posmrtni ostaci Njegoševi. Znači, nastavlja ideologiju knjaza Danila. To je ta sekularna ideologija.
I Kraj Aleksandar u tu srhu poziva Ivana Meštrovića da napravi projekat obnove hrama na Lovčinu. I Meštrović daje predlog. kako da izgleda taj hram na Lovćinu.
I ovo na ovoj slici možete da vidite predlog koji je dao Meštrović, koji je Aleksandar Karadžorvić prihvatio, znači da se napravi mauzolej kao onaj u Halikarnasu. Evo možete da vidite kako izgleda rekonstrukcija tog mauzoleja u Halikarnaksu i kako je, sa desne strane možete da vidite, kako je vrlo slično osmislio Ivan Meštrović da izgleda mauzolej Njegošu na vrhu Lovćena. Ovde je vrlo bitno da vam kažem nešto o tom mauzoleju u Halikarnasu.
Na ovoj slici možete da vidite kako... Rekonstrukciju tog mauzoleja, on je srušen među vremenu, u pitanju je... Jedan objekat o kom ja se i danas pričam, u pitanju je jedno od sedam svetskih čuda.
To je bio nadgobni spomenik karijskog kralja Mauzola. Znači, taj kralj se zvao Mauzol i njegova grobnica se zove Mauzolei, po tom karijskom kralju koji živi u četvrtom veku pre Novere. Bio je izgledan na velikoj površini, 30 puta 40 metara, visok 45 metara.
Ovo bi bio manji oblekat, ali bi bio kopija tog muzeja, mauzoleja. I slično o velikoj piramidi u Egiptu, predstavljao bi grob jednog antičnog vladara. Ono po čemu se ovaj mauzolej razlikuje od piramide je po tome što je mnogo lepši i zadivio je milijone ljudi širom sveta, tokom istorije, pa sve do danas. Taj mauzole se nalazio u gradu Bodrumu, na obali Egipskog mora, u jugozapadnom delu današnje Turske.
U starogrečko vreme se zvao Halikarnas, danas se zove Bodrum. I ovu građinu su dizajnirali dvojica grečkih arhitekata. Otac istorije Herodot kaže da su Grci maloegipatsko i delopokloničko pleme.
I onda ne treba da čudi što je grečka religija i grečki sistem vrednosti. Upravo egipatski piramide, obelisci, svinge, idolopoklonstvo itd. po celoj Evropi i po celom svetu.
Ta egipatska religija i ta egipatska ideologija i sistem vrednosti su preneti preko tog malog egipatskog plemena koji zovemo Grci, preneti su Evropu, a onda su se proširili po celom svetu. Dakle, Aleksandar Karadžović prihvata da se napravi takav mauzolej, ali crkva se buni i zbog toga se ovaj mauzolej nije napravio, nego je odlučeno da se napravi sličan objekat kao što je bio i 1925. godine ruši se ostaci stare odbrbene kule koja je tu bila, gde je njegož bio sahren. Znači oni se potpuno ruše, mogli su da se obnove. To ne bi bila velika investicija i da se sačuva autentičnost objekta, ne odlično da se to sruši, da se taj vrh zaravni i da se napravi objekat sa jednom ogradom, kao što možete vidjeti na ovoj slici, koji će biti tri puta po svojoj zapremini, tri puta veći, širi nego pravobitni objekat.
Takođe, na ulazu ovaj objekat, koji je njegoš pravobitno posvetio svom stricu Petru I, na ulazu ovaj objekat bit će posveta kralja Aleksandra i takođe će biti ugravirana ikona Svetog Đorđe koja je slava Karadžorđevića. Kao da ovaj novi objekat je posvećen slavi Karadžorđevića, a ne... Petar I. Petrovića Njegosa.
Sve je kontra. I tu se prenose posmrtni ostaci Petara II. Petrovića Njegosa.
Bilo je tu i drugih stvari, ali evo, za sada samo ovoliko. I 1925. je, kako se kaže, obnovljena kapela. Napravljena je mala crkva, je sahranjen Njegos, ali se vidi da je to posvećeno Karadjordjevićima i Svetom Đorđu. Unutra je ubačena ikona Petra I. Petruća Njegoša i još tri ikone druga tri znamenita čoveka.
Tako da je napravljen taj objekat, ta kapela koju je inicirao kralj Aleksandar Karadžović. Kralj Aleksandar Karadžović nije uspeo da napravi mauzolej na Loćinu, ali je uspeo da napravi s pomoć Ivana Meštrujića 1938. u Beogradu na Avali. I evo, možemo da vidimo mauzolej na Avali koji je napravljen, takozvani mauzolej neznanom junaku. Evo možete da vidite kako on izgleda.
Kada se uporedi ovaj mauzolej sa mauzolejima, odnosno grobnicama u Egiptu, možemo da vidimo da ovaj mauzolej, gde je navodno sahranjen neznani junak, znači opet imamo da je neko tu sahranjen, imamo da možemo da vidimo da je veoma blizak i sličan hramu. Egipatske kraljice Hatshepsut, evo možemo da vidimo na ovoj slici. Takođe na ulazu ove ima uzole i navali stoje biste.
Обично на тим гробницама у Египту, тим владари који се ту сахранјивали, они су сматрени божанствима, а на улазу у њихову гробницу стајали су анђели који су их чували. Наравно, знамо из теологије да они представљају пале анђеле. Da, oni nisu nikakvi bogovi, niti ovih koji ih čuvaju su anđeli, to su lažni bogovi, ti vladari su se lažno predstavili kao bogovi, a čuvali su ih lažni anđeli ili pali anđeli. Takva je situacija u ovoj mauzoleju na Avali. Evo možemo da vidimo te biste na ulazu u mauzolej na Avali koji predstavljaju anđele čuvare, groba.
koji tu postoji, grob neznamim junakom. U teologiji grob neznanom božanstvu, kakvih je bilo u Egiptu i u Grčkoj kroz istoriju. Evo možemo da vidimo uporedjenje ovog mauzoleja na vali sa grobnicom kraljice Hatsipšut.
Vidimo veliku sličnost. Ono što možemo da vidimo takođe jeste da je kralj Aleksandar učinio da Mnogi objekti, naročito u Beogradu, su u potpunom skladu sa egipatskom religijom. Kad pogledamo Skupštinu Srbije, kad pogledamo glavne ulice po Beogradu, kad vidimo te stubove, te kipove, celu tu arhitekturu, vidimo da je to egipatska arhitektura koja je povezana sa egipatskom religijom. Jer očigledno da... su svim sekularnim ljudima, kao i knjazu Danilu i kralju Aleksandru, bila vrlo bliska ta religija.
Tu se ne završava priča sa navodnom kapelom na Lovćinu. Nakon drugog svetskog rata komunisti su odlučili da se sruši ta crkva na Lovćinu koju je podigao kralj Aleksandar i 1974. godine... je to i urađeno.
Komunisti su pozvali ponovo Ivana Meštrovića da napravi opet mauzolej, kao što je kralj Aleksandar pravio 1938. i Ivan Meštrović se prihvatio posle da napravi mauzolej na Lovčinu. Bili su velike otpori protiv toga da Ivan Meštrović to radi, ne samo što se pravi egipatski hram, nego zato što je Ivan Meštrović bio najbolji prijatelj sa Alozijom Stepincem. I on je napravio nekoliko bisti Alozija Stepincu, nekoliko reljefa Alozija Stepincu.
I mnogima je to smetalo i budili su se protiv toga. Ali sila Boga ne moli, ali Ivan Meštrović je... u dogovoru s komunistima napravio mauzolej. Srušena je ona crkva koju je napravio kraj Aleksandar i 1974. je taj mauzolej napravljen.
I evo na ovoj slici možemo da vidimo kako izgleda taj mauzolej danas na loćenu. Na sledećoj slici možemo da vidimo kako izgleda taj mauzolej iznutra. Vidimo na ulazu u mauzolej postoje dva kipa.
koji treba da predstavljaju dva anđela koji čuvaju grob egipatskog boga, odnosno božanstvo koje je unutra. I ovo na sledećoj slici možemo da vidimo kako to izgleda. Kao u Egiptu, unutra je kip Njegoša, a ispred su dve biste, ili dva anđela, ili dve vile.
Vile su... Demoni koji se u tradiciji prikazuju kao neka dobra bića, oni koji znaju teologiju znaju da su bile lažno prikazani i prestiljni demoni, tako da imamo dva anđela koji čuvaju grobnicu Njegoša koga prikazuju ovim objektom, egipatskim božanstvom. Da je to tako, evo pogledamo kako izgledaju egipatske grobnice.
Ovde na ovoj slici možemo da vidimo jednu od egipatskih grobnica, kako ispred stoje kipovi tih čuvara, groba tog božanstva, odnosno nekog ladara koji je preminuo i koji je sad postao bog po njihovoj egipatskoj religiji. Na sličnoj slici možemo da vidimo grobnicu Ramzesa III. faraona, koja je skoro identična kao...
grobnica Njegoševa koju napravi Ivan Meštrujić. Možemo da vidimo dva kipa koji stoje na ulazu u grobnicu Ramzesa, a sa strane su kipovi pored stubova koji takođe predstavljaju anđele, čuvare, odnosno iz biblijske teologije demone koji čuvaju grobnicu lažnog boga. Evo da ponovo pogledamo. Kako izgleda mauzolej na lovćenu?
Znači imamo stubove, u egipatskoj religiji su stubove simboli demona. Bilo je skupo da se pravi ovoliko kipova, pa su napravili samo dva tu na ulazu. To je dovoljno da se prepozna o čemu se radi. Ovi stubovi sa strane, isto za one koji poznaju teologiju, odlično znaju o čemu se radi.
Znači, verna kopija egipatskih hramova. U teologiji zove nekromanija ili obožavanje mrtvih. One koje zanima više informacija o egipatskoj religiji i o tim simbolima, postoji jedna sjajna knjiga koja opisuje te simbole, u opisu ovog videa imate link da besplatno preuzmete tu knjigu.
U samom slučaju nije samo Beograd i Srbija zapljusnuta sa egipatskim... символима и маузолејима, имамо их у Црној Гори, не само на Ловћену. Имате у центру Подгорице један египатски споменик, који је посвјечен Великом војводи, како га зову, војводи Мирку. У питању египатски стуб који се зове Обелиск, који је символ мушког полног органа или такозвани фалусни символ, имате га у Подгорице.
У центру Подгорице споменик војводи Мирку. I onda su se neki bunili, neki kući su se bunili, pošto je vojda Mirko palio i ubijao žene i decu i starce po kućima. Pisali su peticiju da se taj spomenik makne.
Što se mene tiče, zaslužio je da je dobio ovakav spomenik u obliku falusnog simbola, egipatski spomenik u obliku muškog polnog organa. Što se mene tiče, u svim gradovima pod Crnoj Gori je ovakav spomenik da mu se napravi, da svi znaju. Kako je bio Mirko Petrović i da je zaslužio da ima ovakav spomenik za sve jade koje je napravio.
Ovakih spomenika ima i na drugim mestima u Crnoj Gori. Ja sam svojim očima video ovakav spomenik na Fundini u Kućima. Kao spomenik Bici na Fundini, egipatski spomenik.
Video sam takav spomenik i na Krusima, gde je bila čuvena bitka. To je naklonno sve napravljeno. Egipatski spomenik u Krusima, ovaj obelisk.
Ima je na drugim mestima od Crne Gori. Ono što je bitno da se kaže jeste da je Njegoš bio izdanak jedne posebne religije koja je stvarala najbolje ljude. Najbolje ljude.
Izetska episkopija, koja će kasnije postati Crnogorska mitropolija. je bila jedino mesto gde se religija očuvala. U svim drugim delovima velikog srpskog carstva, cara Dušana, Turci su uspostavili grčke sveštenike, jer su grčki idolopoklonici znali da potkupe i da budu dobri sa Turcima i onda su...
Turci ukidali pećku patrijaršiju i svuda nametali grčke episkope i grčke sveštenike, da bi se širila grčka religija. Znamo da car Dušan je prekinuo sve veze sa Grcima i sa Carigradom. Njemu nije trebala nikakav sertifikat od grčke patrijaršije, da bi se vodila crkva u našoj zemlji. nego je on uspostio patriaršiju peći. Kao što i treba.
I crko je bila potpuno nezavisna od bilo kakih egipatskih i drugih uticaja. Kasnije se to sačuvalo samo u Crnoj Gori. Jedino je Zetska episkopija, odnosno Cetinska mitropolija, bila slobodna, jer Turci tu nisu mogli da dođu i nisu mogli tu da nametnu grčku religiju. I pošteno bi bilo, pošteno bi bilo, da je zahvaljujući tome, je se ceo srpski narod sačuvao na Cetinju u Crnoj Gori. I najveći junaci, najveće vojvode i vojskovođi u prvom i drugom srpskom ustanku i u svim drugim ratovima su bili, po reklami Crne Gore, Ikara Đorđe i Miloš Čisvi, zahvaljujući Ivanu Crnojeviću, koji je bio najbolji slednik ratiska nemanjića Isusa Hrista.
I pošteno bi bilo da je Cetinje bilo prestovnica države koja je formirana. Ali pošto su stranci velike sile formirali državu, oni su pravili prestovnicu tamo gde su oni hteli. I ne samo to, Zetska episkopija je bila najpoštovanija episkopija u Pećkoj patrijaši.
Zamenik patrijarha je bio iz Zetske episkopije. I pošteno bi bilo... Da oni koji su očuvali crku i religiju, da tu bude i patriaršija na Cetinju. Na osnovu onoga što se učinjeno.
Po meni je poslije Rusalima najveća prestojica na kugli zemaljskoj Cetinje. Jer to što je na Cetinju urađeno, to nigde nije urađeno. Тако велико дело се је на народ сачуо повећивањем са Богом којо је урадио Иван Црновић, по мени највећи владар у историји.
Не у историји нашег народа, не у историји. Ајде, нека изађе неки владар на црту. Ја сам мислио Петар Велики Руски, како Петар Велики? Може да се упореди си Ивана Црновића. То што уради Иван Црновић, како је људе створио.
Какав систем образовања. Штампарija. Прва државна штампари на свето. Тако да, драги пријателји, што се тичу ове кампање која се води око његошове такозване капеле, поштано би било да се тај египатски споменик, тај маузолеј, та брука сало оћена макне одатле.
То су тоне и тоне тешко камења, ао даас постоји технологија. Може да се дигне динамитом, али треба да се загади ловћин са остацијема тог паганског храма. То би могла да се хеликоптерима, да се то велико камење одвали и да се баци у море.
А на језирском врху, ако може да се врати у правобитно стање, да се направи одбранбена кула. Kao što je napravio Petar II. Petrović Njegoš u čast svoga strica velikoga Petra I. Petrovića Njegoša.
To je bilo po meni najpoštenije, najpravednije, najugodnije pred Bogom. Ispoštovala bi se volja Njegoševa, ako da Bog, da se ponovno obnovite okrati u Crnoj Gori. Da ponovo u Crnoj Gori se stvaraju dobri ljudi.
Da Crna Gora bude svetionik svim narodima. Na svetu kao što je nekada bila. Kao što možete da čitate u knjigama izdavačke kuće CID.
Tako da, Bog. I da se taj egipatski spomenik makne odatle. Imaju važnije stvari od toga, ali jedna...
300 stvari koje bi se uradili, ima u Crnoj gore puno stvari da se radi, prečih nego da se miče taj egipatski spomenik i da se napravi odbrambena kula kao što je napravio Petar II. Petrović Njegos. I da Crna gora se vrati na stazu Ivana Crnovića i da bude ponovo... Пример всим народима на свету, као што каже Бог у Св.
Писму. И видаће околни народи и речиће, велики ово народ, какве добре законе и уредбе имају. Ой вучади моја унуче, ви не знате о чему се радим.
Казаће вам гусле наше драге кад су мушке допануле снаге. Тада ће вам ово бити јасно што ја идем да погинем часно.