Dobar dan. Seksi je tema o kojoj se puno priča, a stvarno se zapravo malo zna. O njoj zapravo vrlo redko intimno razgovaramo i to znam izbog parava sa kojima radim i kojima je ovo vrlo često problem, a uvijek nekako stivljivo do njega dođem.
Zato danas u ovoj epizodi razgovaram sa Nijom Popić o novom pogledu na žensku seksualnost i seksualnost uopšte kao i o karakteristikama i praksama parama koji imaju uspješan seksualni život. Ćao, Ivo. Dugo smo se pripremali za ovu temu, odnosno pripremali da pričamo na ovu temu.
A sad se nekako sve poklopilo. Ono što su bile inicijalne kapisle nekako, je prvo ova knjiga koja se pojavila kod nas, Emilina Goski. Budi takva kakva jesi, tako je, nesrećan prevod mnogo lepog naziva Come As You Are. I ovaj, je li knjiga o tome, o ženskoj seksualnosti koja je mnogo važna tema kada pričamo o seksu uopšte. A onda se sad pojavila knjiga Come Together, iste autorke, koja se u stvari bavi time kako možemo da očuvamo dobar seksualni život i u dugotrenim vezama, pošto pričat ćemo jedan od glavnih mitova kada je seks u pitanju jeste upravo to da postoje...
monoton i doslovno s godinama, da je nemoguće održati ga. I da počnemo onda od početka, onako od definisanja pojmova, pošto je seks nešto o čemu stavno pričamo, nekako, ali obično šaljivo, stiljivo, kroz neke lovačke priče ili kroz neke anegdote. S druge strane, društvo nam je i onako javni prostor je erotizovan i svuda ima nečeg tog tipa, a zapravo redko kad stanemo pa se zapitamo šta sve to dobijamo od spolja i kako ga sve definišemo. I zato ja hoću da ti postavim prvo najteže pitanje odmah.
Šta je to normalan seks? Ajde da ne kažemo dobar, nego šta je to uopšte? Kako definišemo seks? Najčešće pitanje i pitanje nad svim pitanjima.
Da, jesmo se za ovo nekako spontano dugo spremali čitajući ove knjige i ja ću ti štrijeberski odgovoriti na pitanje tako što mi možda najviše ima smisla da se osvrnem na definicije na koje Emilina Goski se poziva u svojoj knjizi. Jedna je baš onako matura definicija, knjiga se zove Idealni brak, 1926. godine i kaže da je normalan seks odnos između dve seksualno zrele osobe suprotnog pola, u kome nema surovosti i veštačkih sredstava koje stvaraju pohotne osjećaje, a čiji je postredan ili nepostredan cilj dostizanje seksualnog užitka i koji se posle određene stimulacije završava ejakulacijom, to jest Izbacivanjem semenetečnosti u vagini, pričemu oba partnera skoro istovremeno doživljavaju orgazam. Kako tebi ovo zvuči? Pa zvuči kao da je normalno.
Pa ali što je najgore, zvuči nekako da bi ljudima i dalje bilo prihvatljivo, iako znamo da to zapravo nije tako. Ali da, to je ono kako smo krenuli da mislimo o seksu, onda kad smo počeli uopšte da se bavimo tima i da pišemo, ako kažeš da su to te godine, a ja mislim da ja... Tu knjigu čak i imamo, onda mi to potpuno ima smisla. Ajde da napišemo, da opišemo ono što se dešava i kako mislimo da treba da se dešava. Jeste li, znaš, kad pogledaš ovo je 26. Ja se sećam u svojim tineđerskim godinama da smo moja tadašnja najbolja drugarica, sadašnja kuma, mi smo sedeli u Meku i čitali onako stiljivo, ko smo poljetani ili ne znam koji je magazin bio.
I onda smo zapravo pronalazili delove ove definicije. Što znači da ova definicija zapravo jako dugo već istrajava i ja verujem da mnogi ljudi i dan-danas u nju veruju. Tako da, ajde da se osvrnemo na jednu nešto noviju, 76. godina, knjiga izvešta i Hilt-e.
I to baš ispoglavlja nova definicija seksa. Pa da vidimo koliko je ona više u skladu s onim što mi znamo iz ljudskog iskustva. Kaže ovako. Seks je intiman fizički kontakt radi zadovoljstva i zajedničkog uživanja s drugom osobom ili samostalnog uživanja.
Može se upražnjavati seks do orgazma ili bez orgazma, genitalni seks ili samo fizička intimnost, šta god vam odgovara. Nema nikakvog razloga da mislite da cilj mora biti polni odnos, niti da nastojite da ono što smatrate odgovarajućim morate uklopiti u taj kontekst. Ne postoji standard za seksualno umeće.
prema kome morate da se merite, vama ne vladaju hormoni niti biologija. Slobodno možete istraživati i otkriti sobstvenu seksualnost, naučiti šta god želite, pa se zadovoj zanimljivo, ili se odučiti od toga i stupiti u fizičke odnose sa drugim ljudima bilo kog pola šta god vam se sviđa. Kako je lepo ova definicija. Jeste. Otvara različite opcije, odustaje od heteronormativnosti, što je prilično važno.
I to je važno da naglasimo, iako ćemo mi ovdje uglavnom da pričamo o heteroseksualnim odnosima, jer je to nekako dominantni narativ, da zapravo uvijek imamo u vidu sve ostale varijante. I ono što je novo, a to jeste karakteristika sadašnjeg trenutka, da moramo da proširimo perspektivu, a to nam je uvek teško kad su ovakve stvari koje mislimo da su bazične, iskonske i jednostavne jer njih volimo da definišemo kratkim, jednostavnim definicijama a ova prva definicija je vrlo fokusirana na jednu mušku perspektivu kada je u pitanju seksualnost. U stvari to je ono što je problematično a zanemaruje žensku perspektivu. koja je slična i prilično drugačija. O tom ćemo danas da pričamo i zato nam je važno da pričamo o tom.
Da, meni se sviđa to što kažeš da ova druga definicija zahteva širenje naše perspektive. To nije lako zato što je uvek lakše znati šta je normalno, ali ja uvek kad se pitam šta je uopšte normalno, nekako pomislim, ajde da se pitamo koja nam definicija više koristi. Jer ova druga definicija prevazilazi tu priču o performansi koja je često prisutna u seksualnim odnosima i mislim da bi i muškarcima dosta bilo... Nekako veće rasterećenje da razumeju da seks nije samo penetracija, da je to više različitih nekih stvari koje muškarac i žena ili partneri, partnerke, kako god, mogu da rade zajedno. I mislim da ta jedna malo rastegljivija definicija seksa bi zapravo svima olakšala, i muškarcima i ženama.
I meni se to ovdje dopada i posebno mi se dopada to da se odučimo. Jer ono čemu ćemo mi zapravo danas s tija pričati jeste dobrim delom i odučavanje od nekih mitova koji stvarno su vrlo neosnovani. Jeste i to je glavni deo procesa učenja, jer mi moramo da pustimo neka uverenja koja smo imali da bi mogli lagano da usvajamo neka druga koja će nam možda biti lakša. E sad, ajmo da vidimo šta imamo od tih mitova, istina o seksu i zašto se često ljudi... ili žene osjećaju neadekvatno.
Mislim da je to najveći problem, jer kao seks se tako uzima, ja moram da kažem u razgovoru sa prijateljem, kad sam rekla da ovo pripremam, on kaže bez obzira na sva naučna dostignuća, to je ipak samo stvar osjećaja. I ako uzmemo seks kao stvar osjećaja, super, jeste i oseta i osjećaja, ali ako uzmemo kao nešto što se toliko podrazumeva i što svi znamo kako se radi, a zaboravimo da smo pod utjecajem svih ovih narativa, onda je glavno da se osjećamo kao da smo neadekvatni i nenormalni, nešto s nama nije u redu ako ne umemo u tome da uživamo. Da, pa evo da vidimo s čime je to podstakljeno, što nam to dolazi iz okruženja, što nas određuje.
Da, ja verujem da i muškarci i žene sa ovom prvom definicijom su sasvim sigurno u situaciji da se u nekom trenutku osjete da s njima nešto nije u redu. Sa ženama je to možda malo veće vjerovatnoće i to često i čujemo u praksi da se žene osjećaju da nisu normale, da nešto s njima nije kako treba. Znam da je jedna od recenzija vezana za ovu knjigu bila da su žene plakale dok su čitale knjigu jer su konačno uvidele da je s njima sve u redu. E sad, šta je problem?
Zapadnjačka nauka i medicina su jako dugo tretirale žensku seksualnost kao samo neku jednostavniju formu muške seksualnosti. U stvari da je to sve manje više ista stvar i odatle su prosto potekli mnogi mitovi vezano za to kako ženska seksualnost funkcioniše. E sad...
Jedna od prvih stvari je to da pošto muškarci najčešće, iako ni tu nije pravilo, ali najčešće dožive orgazam kroz penetraciju, očekuje se da će tako biti i sa ženama. A ono što je istina je da samo 30% žena na taj način dožive orgazam, dok 70% njih ne doživi nikada, ponekada i pričom su sasvim normalne i zdrave. Tako da 70% žena ima veću šansu.
da uživa u seksu na neke alternativne i drugačije načine, mnogo više u skladu sa ovom drugom definicijom. Ali, pošto postoji taj dominantan narativ da je penetracija jednako seks, one se često osjećaju neadekvatno i nenormalno zato što prosto im iskustvo pokazuje da se ne uklapaju u tu normu. I ja mislim da je to prosto nekako važno podvući da bi se žene malo rasteretile. To je samo jedan od mitova.
Mislim, ova knjiga ima 450 strana i tu ima svega i svačega. Ali ovo je možda jedan od najdominantnijih. Dobro, taj mit jasno je kako je on nastao, s obzirom na to da smo mi seks vezali za reprodukciju, a da se ona dešava isključivo penetracijom, onda je i morao da se napravi taj narativ oko seksa koji kaže iako je to nešto što je, imamo i to da je seks nešto, što je prljavo, što je naravno. Ono što je životinski pa smo se dugo ograđivali od njega kao nečega religijena, da mu tome nije mnogo pomoglo.
Onda smo napravili taj narativ koji kaže tako se ima seks, on ima jedan cilj, a onda se na to nadgradilo da je to zapravo normalno. I to je to pitanje normalnosti koje zapravo isključuje sve neke druge načine i posebno neke koje su važne za žene. Pa da, a ta definicija normalnosti vidimo da jednostavno ne odgovara ženama i kranje vrijeme da je nekako priispitamo. Još jedan od mitova je ta ideja da žena nekako spontano dobija seksualnu želju, što je također po uzoru na spontanost koja je možda više izražena kod muškaraca, mada bi i to također moglo da se dovede u pitanje.
I ono što autorka ovdje jako lepo podlači je ta takozvana uzvratna želja. Mnoge žene, ne sve, neke žene imaju tu spontanu želju i pričat ćemo i o tome, ali mnogi nemaju, nego imaju... uzvratnu želju koja je vezana za taj doživlje i da su svom partneru privlačne, da su voljene, da postoji odnos poverenja.
Znači to je taj neki, kako da kažem, moment koji je više vezan za emotivnost, poverenje i povezanost. I verujem da ćemo o tome danas malo pričati zato što baš te žene koje dominantno imaju uzvratnu želju, njima recimo seksi grad nije mnogo pomogao. Zato što se one gledajući seksi grad i kompletno tu...
seksualnu revoluciju, emancipaciju, opet osjetile pa čekaj, a kao što ja nisam ta žena koja može samo prosto spontano da izađe u grad i ima one night stand ili što god. A to su zapravo one žene koje dominantno imaju uzvratnu želju. Dakle, potreban je vrlo jedan romantičan i erotičan kontekst da bi se one seksualno uzbudile.
Potrebna je relacija. I mi je fantastično što mi uopšte to moramo da istaknemo s obzirom da je seks nešto što se dešava. Uglavnom, ova savremena definicija kaže može samostalno, jel samo zadovoljavanje je također okej, ali da, seks je nešto što se dešava u relaciji, u odnosu, a mi ga i dalje posmatramo kao individualno svojstvo. Ima i tu sad objašnjenja zašto je to tako, ali je prosto nekako fantastično i da, u stvari, da kažemo da nije cijel seksi grad, ali Samantha u seksi gradu jeste onako prototip.
muškarca u ženskom stijelu. I to je nešto što smo mi probali kao što u biznisu i u poslu žene preuzimaju muške modele u želji da se nekako snađu i budu prihvaćene. I u ovom polju, s obzirom da su se žene osjećale neadekvatno, su probali i to.
Ok, ako muškarci to rade, ajde da probamo i mi, ali je mnogo važno da se kaže da to nije jedini način i da definitivno nije dominantno ženski princip. Što je ok i što je u redu samo da prepoznam. Upravo je sad, mi ćemo se dotaći toga.
postoje žene kod kojih to može više da nalikuje na neku mušku normu, ako bismo to tako nazvali, ali je bitno razumeti da nije to slučaj kod svih. Sad, ima još jedna stvar koja je vezana za, i to je mnogo bitno danas da spomenemo, to je ta neka medijska poruka koju su žene dobile vezanu za seksualnost i meni je tu nekako najzgodnije da ti to pročitam jer je Emelina Goski to stvarno majestralno negde objasnila zašto... Smo bombardovani različitim porukama koje su često oprečne i vrlo zbunjajuće. I sad ona kaže, jedna od ključnih medijskih poruka svodi se na ideju ti si nepodobna, ali sad kako i po kojim kriterijumima ide ovako, kaže, pljeskanje po guzi, igranje s hranom, seks u troje, radili ste sve to, jel da?
Pa barem ste imali klitoralne orgazme, vaginalne orgazme, matrične orgazme, energetske orgazme. produžene orgazme i više struke orgazme. Sad ona to kao pita, znaš. I savladali ste najmanje 35 poza prilikom odnosa. Ako ne isprobate sve te mogućnosti, frigidni ste.
Ukoliko ste imali vrlo malo partnera, ne gledate porniće i nemate kolekciju vibratora u noćnom stočiću, vi ste puritank. Osim toga, predebeli ste i premršavi. Grudi su vam preveliki i premale. Telo vam je naopako.
Ako ne pokušavate da ga promenite, lenjiste. Ukoliko ste zadovoljni sobom takvi kakvi ste, zadovoljavate se malim. Ako se usudite da otvoreno volite sebe, vi ste uobražena kučka.
Ukratko, sve radite pogrešno. Uradite to drugačije. Ne, i to je pogrešno. Probajte nešto drugo. E, ovo ti je praktično kad pogledaš bilo koji magazin.
Mislim, sad su se tu stvari malo promijenile, ali ne znam, u mojim nekim tineđerskim godinama većina magazina je imala ovakve neke eksplicitne ili implicitne poruke. Ja mislim da je to možda odgovor na pitanje zašto se danas mnogi žene osjećaju vrlo neadekvatno, zato što je seksualnost pod velikim pritiskom raznih nekih spojnih kriterijuma koji suštinski nemaju veze sa seksualnošću niti sa emotivnošću i relacijama. Nemaju fokus, se potpuno pomerio, ali zato što smo i to probali da svedemo na recept i na formulu.
Tako je. Jer se pitamo kako je, a onda dobijamo ta neka rješenja koja su vrlo površna u stvari i pojednostavljena. Da, da. Ima još jedna stvar koju bih voljela da pozovem sve ženi i muškarce koji budu, a nadam se da ćemo ih ohrabriti, da čitaju ovu knjigu, gde Semelina Goski direktno obraća spisateljici Fifty Shades of Grey i moli je da malo se bolje edukuje po pitanju ženske seksualnosti i toga što žene stvarno seksualno uzbuđuje, kako bi revidirala čitav taj sadistički moment koji je također vrlo... na neki način, konkretno u njenoj knjizi, glorifikovan.
Tako da, mislim, tu stvarno ima svega što treba dovesti u pitanje. A to jeste pomeranje koje se dešava u razumevanju seksualnosti. Činjenica je da je ta knjiga bila veliki hit. Da.
I da su žene prepoznali nešto u tome. Ali i činjenica da mušku dominaciju žene seksualizuju na taj način i da im je to potrebno, je isto nešto što ja mislim da će uskoro pripadati prošlosti. Nadam se, da. Jer je... to narativ koji je ženama omogućavao da zapravo podnesu i prežive način na koji je društvo ustrojeno i kako su tretirane od strane muškaraca.
A stvari se sada menjaju i ja stvarno verujem da nekim novim delojkama će ta knjiga i uopšte ideja takve seksualne fantazije biti prelično zbunjujuća. Kao zašto ste se ovim na ovaj način bavili. Jeste, jeste.
To je ono što i ona pokriva i meni je drago da se i ta knjiga. Pitanja i te teme otvaraju i nekako kritički sagledavaju. A tu su i drugi mitovi koji postoje oko toga. Tipa to, važno je samo da nađeš idealnog partnera i da ako nađeš neko ko ti odgovara i ko ti je privlačan i sa kim će sve biti super, da će onda seks biti dobar.
A to se opet pokazalo kao da nije tako. Nije tako. Znači mi pričamo stalno o tome da li je neko seksualno privlačan.
Kao da je to tamo negde, van nas samih. A ono čemu Emelina Goski lepo govori i piše i tu stvarno otvara jednu novu perspektivu, to je taj mehanizam dvojne kontrole, gde ona priča o tome da je naš centralni nirni sistem zasnovan na dva aspekta funkcionisanja i sad ja ću to maksimumno pojednostaviti, ljudi će čitati knjigu, ali ono čemu ona govori je da je naše seksualno funkcionisanje bazirano na kočnici i gasu. I svi ljudi imaju kočnicu i gas.
Gas je onaj deo našeg mozga koji... je zadužen za to da prosto registruje sve ono što je relevantno za seksualno uzbuđenje. Znači sve ono što osjećamo, mirišemo, prepoznajemo, što prosto šalje informaciju našim polnim organima, e, uzbudi se, ovo je baš fino. A kočnica je zadužena za to da primeti sve dovoljno dobre razloge da se ne uzbudimo, bilo da je situacija neprimerena, tipa na roditeljskom smo sastanku, ili da prosto prepoznajemo neki...
strah od posljedica, bilo da je to strah od trudnoće, od toga što će da se desi, da li ćemo biti povređeni. Kod žena posebno je često ta briga koliko će dugo im trebati da dožive orgazam, što će da se desi. Tako da kompletno naše seksualno funkcionisanje je bazirano na tome koliko postoji ravnoteža, to jest nesklad između kočnice i gasa. I tu se žene razlikuju.
Znači, postoje one žene kod kojih je recimo jača kočnica i prosto su, treba im puno vremena i treba im neki uslovno rečeno idealan kontekst da bi mogle da se opuste, za razliku od žena kojima je prosto gaz jači i spontanije dolaze do seksualne želje i uzbudjenja. Ono što je, ja bih rekla, najveći problem i to vidim u praksi i često nas pitaju ljudi, pitali su nas sad i za ovaj podcast, zašto se prosto pitaju za svoje žene, kao zašto se seksualno ne uzbudi, zašto je i seks. Nije važan, znači nije stvar u tome da je njoj slab gaz, nego joj je prejaka kočnica. Znači prosto je potreban kontekst koji je zadovoljavajući, baziran na poverenju, dovoljno erotičan, sve mora da se namesti da bi se žena seksualno uzbudila. I čak jedan eksperiment koji ona opisuje u knjizi je da neke žene su prosto izveštavale o tome da ne mogu da dožive orgazam ako im je hladno po nogama i onda su nosile čarape.
Znači, to može da ide do tog nivou da im je prosto potrebno da se sve nekako namesti da bi one mogle da se seksualno uzbude. I to je normalno. Da se vratimo na priču o tome šta je normalno, iako ovdje normalno ne koristimo kao suprotno od patologije, nego koristimo kao... U stvari, da, koristimo baš onako kako bi trebalo da bude, kao u redu je.
Sve je u redu. To se uklapa u ovu definiciju jer da samo ne pošaljemo poruku da sad treba raditi na sobstvenim, da je to neki nedostatak, odnosno da su različite opcije. Znači neko funkcioniše više ovako neko onako. Ako uzmemo kao primjer Samanto iz Seksi grada, to je žena kod koje je gas.
Tako je. Jak, kočnice ima malo, jer ona bar po seriji može bilo gde, bilo kako, u pobriškom principu. A druge žene bi mogle da budu, jel, imamo Charlotte, imali smo i tu primjer, gdje mora kontekst da bude, jel, adekvatan i da stvari budu bezbedne, da postoje nek, da postoji odnos, da bi to moglo da se desi. Tako je, i sad kad gledaš... 70% žena je tu negde u toj nekoj zlatnoj sredini, u smislu da postoji balans između ova dva, bitan je kontekst i one prosto nekako imaju seksualnu želju i to sve nekako ide.
Ali imamo i ove dve neke ekstremne grupe gde prosto mora mnogo više o svemu da se vodi računa, to je ovo gde je jača kočnica i ove koje jednostavno spontano i lako po toj muškoj normi slične su i to je ok. E sad, ako hoćeš, ja mogu da ti pročitam taj, to je upitnik o seksualnom temperamentu, mislim da bi to možda bilo zanimljivo našim slušalcima i slušateljkama. Meni je to bilo zanimljivo da analiziram i to često sad radim sa svojim klijentkinjama, iako ovo ne važi samo za žene i to je bitno da podvučemo. Ono što su načine kako da identifikujemo te inhibitore, to jest kočnicu je, ako se sve ne poklopi, teško mi je da se seksualno uzbudim. Kad se seksualno uzbudim i sitnica može da me omete, to je recimo ova priča sa hladnim nogama i čarapama, moram da imam poverenje u svog partnera da bih se potpuno uzbudila.
Ako se brinem da će mi dugo trebati da se uzbudim ili da živim orgazom, to me može spriječiti da se uzbudim. Ponekad se stidim ili sam nesigurna. prilikom seksa, pa ne mogu potpuno da se uzbudim. Dakle, ovo su sve stavke putem kojih mi identifikujemo koliko je osetljiva naša kočnica. A koliko je osetljiv gaz, često me može uzbuditi samo nečiji miris.
Mogu se veoma uzbuditi da gledam svog partnera u nekom poslu koji pokazuje njegov talent ili inteligenciju, ili da ga posmatram kako vešto komunicira s drugima. Vidiš kako je to nekako prosto spontano dolazi. Izuzetno me uzbuđuje seks na nekom neobičajnom mestu. Lako se uzbudim kada mislim na neku seksualno prilačnu osobu ili kada maštam o seksu. Određene hormonske promjene, recimo menstrualni ciklus, nesumljivo mi pojačava seksualni nadražaj i veoma se uzbudim kada nekog seksualno prilačim.
I sad vidiš koliko su to dva različita aspekta našeg nernog sistema i jedno i drugo je ok. I lepo je kad postoji balans između ta dva. Naravno i to važi i za muškarce i za žene, ali je za žene prilično važno uvažiti žensko-istorijsko iskustvo kada su ove stvari u pitanju, jer nije slučajno da je ženama bezbednost i kontekst prilično važan.
Jeste. Zato što su to, mi sada pričamo o nekoj vrsti ravnopravnosti i o nekom pravu žene da raspolaže svojim telom, a to donedavno, a kad kažem donedavno, mislim o 50-100 godina unazad, što je ništa iz perspektive toga koliko ljudi... funkcionišimo i postojimo, one na to nisu imale pravo i trpele silovanja i prosto izlaganje, odnosno udovoljavanje, izlaganje seksualnim odnosima koji nisu bili željeni i mislim da je to jednostavno nešto što je važno da spomenemo i da kažemo da to ulazi u kolektivno žensko iskustvo i da kreira ženu kakva je danas, koja je u kontaktu sa svojom seksualnošću, ali je ok da bude svesna toga da... da to nije kao muška seksualnost i da je u redu da imamo potrebe za bezbednim kontekstom i za... Tako je.
Baš kako si rekla, ja mislim da je istorijski gledano seksualnost, tugo, bila jedan nebezbedan kontekst za žene i zato je danas važno podvući da je kontekst ženama mnogo važniji nego muškarcima i to je često odgovor na pitanje mnogih muškaraca šta treba oni da urade da bi svojim ženama bili seksualno privlačni. Dakle, to nije nešto što treba na sebi da promene. Ili čak ni za žene nije ni da one na sebi nešto promene u smislu to, ne znam, seksi veš i igračke, mislim, ok, sve i to može da bude dobrodošlo, ali suština je, kad kažemo kontekst, da pojasnimo šta po time mislimo.
Dakle, kontekst su sve one okolnosti u kojima mi trenutno živimo. Koliko imam stresa na poslu? Šta su neke moje obaveze?
Porodični kontekst? Sa čim se trenutno suočavam? Koliko ima stresa u mom životu? Dakle... Kontekst su i spojne okolnosti kako živim, koliko obaveze imam, ali i unutrašnji kontekst kako se trenutno osjećam, na kom sam mjestu u životu, koliko su zadovoljene moje neke bazične potrebe, da li se osjećam povezano sa sobom i sa drugima.
Često je taj jedan stereotip u ženskoj seksualnosti da je ona promenjiva, znaš, nikad ne znaš kako sa ženom. Da, to je donekle tačno, ali to je ne zato što su žene neuračunljive ili prosto histerične, nego zato što je... Ženska seksualnost je mnogo više uslovljena kontekstom, a kontekst je vezani za to kako se ona u datom trenutku osjeća i šta se u njinom životu dešava. Jasno. Jasno i zato je teško muškarcima da razumeju jer je kod njih to ipak drugačije i to jeste jedna važna razlika i zbog istorijskog konteksta, i zbog načina kako funkcioniše seksualnost, da oni jednostavno nemaju te neke elemente vrlo često.
Naravno da nije tačno da kontekst ne utiče na njih, ali na drugačiji način. I tu je važno da napravimo tu razliku da nećemo sad da podstičemo onu priliku, onu priču muškarci su s Marsa, žene su sa Venere, nismo. različiti tako da se ne razumemo. Mnogo smo slični nego što mislimo, ali kroz razlike koje definitivno imamo, a koje vidimo da nisu samo biološki ili hormonalni, nego su i društveno uslovljene, ako se upoznamo, onda možemo bar u heteroseksualnim odnosima da imamo zapravo bolji učinak ili bolje kvalitet.
U stvari da se sad odmaknemo od učinka pošto treći je prilično jedna i drugi. Da, ali znaš što se meni mnogo dopalo u ove knjizi? Što ti ona zapravo daje smjernice i način kako ti da razumeš taj svoj idealan kontekst.
I to je mnogo važno i za muškarce i za žene. Dakle, žene koje su zbunjene time zašto su nekada seksualno uzbuđene, a nekada nisu. Ova knjiga, i mislim pročitaću sada i te neke radne listove koji su mnogo zanimljivi, prilika su za svaku ženu da razumeju šta je za njih seksualno stimulativan kontekst. Ali mislim da je to posebno važno za muškarce jer oni često dolaze sa tim nekim mehaničkim i praktičnim pitanjima.
Kao šta ja treba da radim? Tako da, evo mislim, pročitaću ti i taj deo zato što mi je bio mnogo zanimljiv, baš da bi se nekako to konkretizovalo. Jer ja se plašim da kad kažemo kontekst, to dosta ostaje nekako abstraktno, znaš. A ono kako ga ona opisuje, ona kaže da je kontekst mentalno i fizičko zdravlje za početak. I mene se to mnogo dopada zato što jedna stvar koju sam ja iz njene knjige nekako izvukla kao neki highlight jeste da ništa nije tako seksi kao dobra mentalno zdravlje, a mi na tome možemo da radimo.
Možemo da radimo na tome koliko upravljamo svojim stresom. U ovom prevodu, seks je, mislim, mogu da se osjećam seks i onda kad se dobro osjećam. Da, tako je.
Kad sam dobro raspoložena, kad nisam zabrinuta. Jeste. A ne kada izgledam ovako ili onako i imam taj veš i te igračke i šta ti ja znam. Što ne umanjujem, ali prosto mislim da se seks na to sveo, na neki taj mehanicistički pristup, zanemarujući to da je to prosto sastano i da je našeg emotivnog funkcionisanja.
Nisu dovoljne veš i igračke ako se... Osjećam dobro, to je pojento. To je suština. I ono kako ona to vrlo lepo konkretizuje, šta je sve pozitivan seksualni kontekst, ona kaže fizičko zdravlje, predstavo o fizičkom izgledu, raspoloženje, teskoba, dekoncentrisanost, zabrinutost zbog seksualne funkcije.
Onda osobine partnera, kada postiče žene da skiciraju kontekst njihovog nekog najboljeg seksualnog iskustva, onda ona ih zamoli da to provuku kroz ove kriterijume. Ali ne samo to, nego i koje su to osobine partnera. Fizički izgled, ali ne samo to, fizičko zdravlje, miris, mentalno stanje, znači prosto, znaš, nije to sad kako on izgleda, nego šta on sve unosi emotivno u odnos.
Pa onda karakteristike veze, i to je kontekst, poverenje, dinamika moći u vezi, mislim, verujem da ćemo se i toga malo dotaći, emocionalna povezanost, osjećaj da vas partner želi, učestalost seksa, pa okruženje. Privatno javno, seks na daljinu, posmatranje partnera kako radi nešto pozitivno. Ostale životne okolnosti gde je stres zapravo najčešći taj neki aspekt konteksta.
To je stres zbog posla, zbog problema u porodici, praznik, godišnica, neki drugi povod, nešto što radite i to je uvela kao maštanje koje usmeravate sami, maštanje koje usmerava partner. Vidiš koliko tu ima puno stvari koje ona definiše kao kontekst. I da bismo znali šta je idealan, stimulativan seksualni kontekst, mi treba da se pitamo ove stvari.
Mi kao žene, ali i muškarci kao naši posvećeni partneri koji hoće da odu dalje od toga kako ja treba da izgledam i šta treba da uradim. Naravno da bismo izbjegli to uklapanje u onaj taj dominantni... Opis što jedan autor, kad sam se spremala, čitala sam, on kaže seksi seks. Kaže to je onaj seks koji gledamo u filmovima i koji je vrlo tipičan, kao koji podrazumijeva to što si ti sad opisala, te tradicionalno podeljene rodne uloge, žena koja se potrudila da zadovolji tu mušku potrebu za vizualnom stimulacijom, jer to je poenta seksi veša. Naravno da i žene vole seksi veš, jer i one vole sebe da vide u tom kontekstu, a to jeste jedna rodno uslovljena stvar.
to, ta definicija seksi seksa, a ovo što ti pričaš je šire od toga. Tako je. I nisu sve te stvari seksi, jer ti kad kažeš kod zdravlje partnera je nešto što uzbuđuje, tu sad teško nam je da to pomislimo, ali ako razmislimo svojim odnosima stvarno.
Jer to je pojenta što mi o seksu vrlo često mislimo onako kao kad vidimo na TV-u ili na slikama ili o njemu čitamo, a zaboravimo što je zapravo ono što je u našem neposrednom okruženju, kako taj seks stvarno izgleda, kako i taj autor kaže, kao taj realni seks koji ja imam kod kuće, koji nije nešto što bi sad se snimalo pa prikazivalo okolo, ali je nešto što nama dvoma pričinjava neizmjerno zadovoljstvo. E, a vidiš, to je upravo... Odgovor na jedno pitanje koje smo mi dobili od žena koja nas slušaju i prate kad su saznale da snimamo novu temu. Jedno od pitanja je bilo koliko žene istinski mogu da uživaju u seksu koje su već u nekim godinama, da nekako prevazilju taj performativni deo, to da to mora sad nekako da izgleda ili nešto tu da se uspe. I ja mislim da je suština to što si ti rekla zapravo.
Čemu seks služi i da ga malo shvatimo u tom nekom širem smislu, a ne kao nešto što gledamo na filmovima, pa znamo kako to je to. Seks i seks, to je to što vidiš na filmu. Pa onda to pokušamo da odigravamo, pa onda se iznenadimo što to nama ne radi tako i ne možemo da postignemo to što smo vidjeli.
I tada ljudi počnu zapravo da preispituju jer kad uzmu te savete ili scene koje su negdje vidjeli da prepisuju na svoj život, onda to samo izaziva dodatni stres. a ne donosi zadovoljstvo ili to opuštanje koje seks treba da donese. Tako je. Dobro, pored konteksta, stres je prilično važan faktor. Jeste, ja mislim da mi to uopšte ne uvažavamo dovoljno.
I kada bi nam bilo malo jasnije da naše seksualno funkcionisanje je vrlo uslovljeno tome koliko smo trenutno izloženi stresom, mi bi onda možda bili spremni sebi da oprostimo kada nam nije do seksa ili kada prosto nam treba vremena ili što god da je tema. I Evelina Goski o tome stvarno lepo piše i tu nas dosta nekako oslobađa raznih tih nekih pritisaka dodatnih koje sebi pravimo vezano za seks već kad smo pod stresom. I u tom smislu je bitno nekako pojasniti taj kompletan ciklus stresne reakcije i šta se dešava kad smo mi pod stresom.
Znači sad recimo da uzmemo za primjer da nama ovdje ono uleti neka divlja životinja, ne daj Bože, znači ti imaš vrlo stresogin događaj. Imaš neku radnju koju ćeš da uradiš, bilo da se sad borimo protiv nje ili da iskočemo kroz prozor, što god, ali ta radnja je u nekom trenutku završila čitav taj ciklu stresne reakcije tako što ili nas je životinja pojela ili smo mi od nje pobegli. I to je kraj.
I to tako izgleda u nekom, kako da kažem, takvom jednom vrlo jasnom kontekstu. Tako da naša stresna reakcija je obično borimo se ili bežimo. Ali taj treći način kako mi također reagujemo na stres danas najviše, jer više nema tih medveda koji nas jure okolo, nego ima psiholoških pretnji. Psihološke pretnje su to, da li ti je neko u porodici bolestan, šta ti se dešava sa detetom u školi, da li si uspjela da namiriš sve finansijske obaveze.
Znači razne psihološke pretnje nas svaki dan od ujutru do uveče napadaju, od kojih mi ne možemo da pobegnemo, često ne možemo ni da se izborimo sa njima. I ono što radimo i što je ta treća reakcija to je da se nekako ukočimo, nekako isključimo svoje telo. Zaledimo se. Zaledimo se i kada to uradimo, kada isključimo svoje telo da bismo preživali sve te psihološke pretnje sa kojima smo suočeni, mi jednostavno nismo seksualno uzbuđeni i jako su male šanse da će se to desiti. I ja dok sam čitala o tome zapravo sam uvidjela koji su sve razni nepravedni načini Kako se mi bavimo temom seksualnosti?
Umesto da pričamo o tome koliko smo pod stresom, što možemo da uradimo da bismo nekako bili jedni drugima podrška, onda bi bilo daleko logičnije da tek sljedeći korak bude... kakav nam je seksualni život, ali nekako se to sve preskoči. Pa preskoči se zato što se seks doživljava kao nešto što je odvezano od našeg mentalnog zdravlja ili stanja i kao nešto što bi trebalo da nas opusti. I ja to često vidim u radu sa parovima da su različiti i da neko, moram da kažem, češći muškarci, iako su pod velikim stresom, oni seks doživljavaju kao neku vrstu pražnjenja.
I... Oni i seks im pomaže da na trenutak oni mogu da zaborave ili da nekako odvoje taj deo oko stresnog događaja i onda ne mogu da razumeju žensku perspektivu koja kaže ali ja kad sam pod stresom ja ne mogu. Dešava se i obrnuto da muškarci jednostavno zbog nekih negativnih emocija, zbog stresa u kome su izloženi, ne mogu da više imaju one intenzitet aktivnosti koju su imali ranije i da onda to žene ne razumeju. Za to što...
Zato što se o tome ne govori dovoljno, da je stres mnogo važan faktor, vrlo često nešto što će zapravo ugasiti, odnosno ukinuti na neko vrijeme seksualnu želju. U nekim situacijama neće i to je isto ok, ali je strašno važno da znamo da druga strana nije dužna da nam obezbedi to seksualno rasterećenje onda kada nam je potrebno. I to je ono što je također jedan problem sa seksom što ga mi i dalje često...
onako spominjemo kao jednu vrstu bračne ili partnerske dužnosti. A staviti seks i dužnost u istu rečenicu, ja ne znam da li nešto koje stoje manje seksi. Znači to je baš onako zabrinjavajući i strašno je ozbiljan teret i opet izvor stresa i eto začaranog. Jesi, i baš sad kad dolazimo do tog začaranog kruga i toga šta se dešava kada je za jednog partnera stres zapravo... poziv na više seksa, a za nekog drugog je stres zapravo način da se samo isključi iz tela i iz seksa.
Ti, pošto si partnerska terapeutkinja, ja bih sad tebe nekako da propitam neke stvari, može? Ovo je kao kako individualno, a sad kako zajedno. Pa jeste, zato što mislim da nam to jeste neki dobar smjer danas da ne ostanemo jednostrane u smislu, ono o čemu smo do sad pričali jeste to individualnost i kako se osoba... nosi sa svim ovim temama, ali s obzirom da se ipak seks dešava u interakciji i u odnosima, ja bih nekako da te pitam šta su te neke ključne karakteristike odnosa u kojima se seks dešava?
Definitivno se dešava u odnosu i ono što bih ja htjela da podvučem, mislim da je prilično važno, mi ćemo ovdje da pričamo o tome generalno, ali sve ovo što pričamo odnosi se i na dugotrajne odnose i na kratkotrajne. Za to što... time ćemo vjerojatno na kraju malo da se pozabavimo različite forme, ali to je prvo da podvučemo.
Seks je uvek, osim ako ne pričamo o masturbaciji i samozadovoljavanju, pitanje odnosa. I da probamo sa tim da ulazimo ma kakva da je vrsta odnosa u pitanju. Različito autori se bave ovom temom i to je strašno zanimljivo.
Zato što, u zavisnosti od toga koja je perspektiva u pitanju, oni stavljaju fokus na različite aspekte odnosa. Svi su podjednako važni, mada oni međusobno isto malo ratuju što je meni bilo mnogo zabavno kad sam čitala. Ali, pre svega, recimo, Julie John Gottman, koji su se bavili proučavanjem parova kroz...
3000 parova je prošlo kroz njihovu laboratoriju gdje su oni zapravo izučavali načine kako se parovi svađaju i koji parovi ostaju zajedno. Pa između ostalog su se tu, naravno, našli neke seksualne prakse, odnosno načine kako parovi funkcionišu. Oni su, oni, jel nekako ističu to da su bliskost i zajedništvo zapravo uključene karakteristike partnerskog odnosa i kada su oni sa tim izašli, naravno i drugi autori osim njih, to je izazvalo veliku, kako da kažem, sad baš ne bih rekla revoluciju, ali oni kažu čak da za dobar seks je potrebno prijateljstvo, što je potpuno nekako nam djeluje kontraintuitivno, zato što mi mislimo da je za dobar seks potrebno... da postoji velika strast, da budemo ti stranci u noći koji su se sreli i to se tako magično desilo. A oni kažu sasvim drugu stvar, upravo iz te kognitivno-bihavioralne metode koje su koristili gledajući parove, da bliski parovi su oni parovi koji imaju dobar seks, koji su prijatelji, koji komuniciraju i koji na taj način zapravo očuvavaju svoj odnos.
Spored par prijateljstva. Gottman kaže da je druga stvar za dobar seksualni život u partnerskom odnosu to da se on ne uzima zdravo za gotovo. I to je isto mnogo važna stvar koju mi često zaboravimo jer nam se podrazumeva baš ovo što si ti rekla ako smo naišli na idealnog partnera, ali nekog s kim smo rešili da delimo život onda će i taj seks jednostavno da bude dobar i taj odnos će da bude dobar i to traje.
A zapravo parovi koji imaju dobar seks, oni to ne uzimaju zdravo za gotovo oni daju prioritet. u svom seksualnom životu, uprkos tome što im je kontekst promenjiv. Što imaju malo dete, što imaju previše obaveza, što imaju puno stresa. Oni kao prijatelji o tome otvoreno razgovaraju i stavljaju seks kao temu koja se ne podrazumeva, jer kad se podrazumeva, onda ona nestane. Druga struja je suprotna i to je Esther Perel, koja kaže da se u odnosu su ključne stvari sloboda, potreba za slobodom.
i potreba za zajedništvo mu isto vreme. I to je malo, ona jeste sistemska terapeutkinja, ali jeste to psihodinamska perspektiva koja stalno govori o tim nekim našim kontradiktornim silama i to jeste problem partnerskog odnosa, odnosno izazov, kako mi regulišemo zajedništvo i kako regulišemo autonomiju. I u tom kontekstu ona govori o seksu kao nečemu što nam pomaže da održimo zajedništvo, ali iz perspektive autonomnih osoba.
Da nam je u stvari za dobar seks u odnosu potrebna distanca. Ona kaže malo suprotno, pa da ne skroz, ali drugačije nego što kažu Gotmanovi, ona kaže da je zapravo potrebno da se odvojimo, da se pogledamo sa distance, da to kad smo previše zajedno, da onda nam to ubija seksualno draž, jer je previše poznato, a seks ipak mora da se drži tu jednu dozu misterije. Da, ali ovo mi je baš sad zanimljivo zato što ja sam nekako mnogo više naginjala kao ovoj definiciji i čitavom modelu Estre Perel, ali sad dok te slušam, ova prva mi se zapravo, svi mogu kažem da mi se više sviđa, ali sviđa mi se ta ideja da odnos počive na prijateljstvu, na prioritizovanju tog odnosa, pa čak i seksa koji se ne podrazumeva, nego i oko njega mi nekako dogovaramo.
Šta i kako, ali mi je zanimljivo da deluje kao da se oni baš ne slažu. Pa, oni se ne slažu, oni zapravo zastupaju različite strane, a meni se čini da su to sve stvari na koje moramo da obratimo pažnju, zato što one postoje u svakom partnerskom odnosu, samo što različiti autori vole da imaju kao reflektor svoj na što će da usmere pažnju. Baš Emelina Goski u svojoj novoj knjizi, ona nekako miri te njihove perspektive, jer oni umeju da deluju kao da su suprotstavljeni.
Ali ona kaže to sve jeste deo ljudske seksualnosti i jesu to karakteristike odnosa koji omogućava da mi imamo dobar seksualni život, jer ono o čemu ona priča sada kada razmišlja relacijono su ti neki aspekti opet našeg individualnog funkcionisanja, odnosno našeg mentalnog prostora na individualnom nivou, koji se aktiviraju u relaciji sa... sa drugom osobom. Sada ono to ima više tih kategorija. Ja ću probati da budem jasna, ti ćeš da me pratiš pa da vidiš da li to uspevam zapravo da izvedem. Jer ona kaže, seks se dešava onda kada se javi požuda.
I mi svi možemo, kao što si ti sada rekla, imamo različite načine kako dolazimo u to stanje požude, odnosno želje, odnosno strasti, odnosno zadovoljstva. To možemo da prosto zamislimo. Kad je ono, kada se ja osjećam tako da bih htjela da imam seks.
Kad se ja u njej u... te fizičke senzacije kada se javljaju misli. Taj deo je deo našeg mentalnog prostora koji je povezan sa drugim delovima našeg mentalnog prostora koji su također relacioni.
To je briga ili ljubav. Znači neko će, da bi se aktivirala požuda, nekome će ljubav, odnosno briga za drugu osobu i od strane druge osobe da bude pokretač za to. Znači ako nekog volim i ako mene neko voli, meni se javlja požuda.
Ono što je tu zanimljivo i što ona ističe i gde je ono što poglači razliku je pošto briga je na engleskom care pa onda brinuti o nekome ili brinuti za njega. Ona kaže da brinuti o nekome odnosno voleti nekoga je jedna stvar, to je brinuti za nekoga, a brinuti o nekome i ući u tu roditeljsku ulogu je ono što ume da bude problematično. I to je ono što Ester Perel zamera verovatno Gotmanovima jer kaže ne može to samo prijateljstvo i zajedništvo, mora malo i straste i distance jer ima deo... te brige koji ume da bude pomalo problematičan zato što nas uvodi u odnos koji je opet neravnopravan jer neko o nekom isključivo brine.
A pojenta je da brinemo jedni za druge, odnosno da budemo relativno ravnopravni i da to bude zapravo pokretač za poživljenje. Ok, ja mislim da razumem. Znači ono gde oni možda koriste različit rječnik, ali suština je ravnopravnost, to je ta autonomija gde mi brinemo. Jedni za druge, ali ne brinemo jedno o drugom kao roditelji.
Tako, kao roditelji, kao pacijenti, doktor. Tako je. To je isto nešto što se dešava često. Jedan simetričan odnos. I oboje upadnemo u roditeljsku ulogu skroz.
To je ono što se dešava nekad kada imamo malu bebu, pa onda samo brinemo o nekome i organizujemo se oko toga i tu se onda izgubi požuda, odnosno strast. Druga stvar je igra. To je ono što je mnogo važan aspekt našeg funkcionisanja životnog, a direktno je povezan, iako često to ne vidimo sa požudom i sa seksom, a to je, kao što igra je neka aktivnost koja nema neku posebnu svrhu u kojoj smo potpuno urodnjeni i koja nam jednostavno kao takva pruža osjećanje rasterećenja zadovoljstva. To je također segment koji je povezan sa požudom i to je važno za funkcionisanje u partnerskom odnosu. I ona čak u knjizi kaže, kaže taj seks u filmovima po meni nikad ne bi izgledao tako da se pale sveće i da sad su u nekom polumračnom atmosferi, neko ima crveni veš i tako dalje, nego bi se ljudi smijeli, igrali, rvali i onda bi tako lagano došlo do odnosa.
I mi kad razmislimo zapravo vrlo često se mi osjećamo povezano sa partnerima onda kada zajedno učestvujemo u tim aktivnostima u kojima to ne mislimo stresu nego radimo nešto drugo i iz toga ulazimo u... požudu i u strasti, je li nešto što bi tome dalje moglo da vodi? Znači, požuda može da ide iz brige i te neke prijateljske povezanosti, može da ide iz igre, kako si rekla? Može da ide iz istraživanja ili radoznalosti. Jer opet, svi to imamo nevezan od partnerskog odnosa, da volimo aktivnosti u kojima otkrivamo nešto novo.
Volimo avanture koje mogu da budu fizičke avanture, pa sad idemo da potkrivamo nova mesta. Može da bude čitanje, istraživanje novih sadržaja. ali svakako jeste aktivnost koju možemo da radimo sami i koja nam svakako prija a sve ove aktivnosti ako pogledaš oni su i individualne i relacione a možemo i zajedno da učestvujemo u tim aktivnostima kao kad zašto neki parovi imaju seks onda kad odu na putovanje zato što otkrivaju neka nova mesta zajedno i zato što ih onda to zbliži i oni jel se raspali strast ili se tamo jel osjećaju slobodnije pa se igraju pa onda jel dolazi do toga da se požu da ponovo javi.
Tako da je to prilično važna stvar koja se isto ne vezuje, nije nešto što se doživljava kao da igra je i ples, znači opuštanje, to su sve stvari koje su prilično tu važne, a to redoznalost i istraživanje ona nam omogućava da probamo zajedno nove stvari, pa i u seksu. Dobro, i ovo sve sad što pričaš jeste zapravo i onaj kontekst kod kog smo se dobro dotakli, to je jedan pozitivan kontekst, ali meni jeste zanimljivo to i Što Estre Pirel podlači da to nešto nepoznato, novo, drugačije, mislim ili ta distanca... A to se isto ovdje povezuje. Tako je. U radoznalosti to mogu da budu i odigravanje fantazija i preuzimanje nekih novih uloga.
Jer ti ako pogledaš, igranje uloga u seksu jeste upravo to da se istim partnerom odigramo neku drugu priču. Da. I da probamo nešto potpuno novo. Znači i igra je tu i radoznalost je tu i povezani su sa strašću odnosno požudom koja se u tom kontekstu javlja, ali kažem ne moraju samo, to je ono što je ovdje malo drugačije jer povezuje ovu priču i Gottmanu o bliskosti i tome zato što nisu samo te aktivnosti koje baš izgledaju kao seksualne igre, igra. Nego možemo da otvorimo prostor za sve neke aktivnosti koje, Gottman to i kaže, on kaže najbolja predigra za seks je život.
Meni je to prvo bilo mnogo... kao strašno, kao život kad je život težak, ali zapravo poenta je u malim stvarima, u svakodnevnim aktivnostima koje mi radimo zajedno. Jer ako tu ostajemo povezani, onda nam ne treba dramatična predigra kako je predstavljeno u filmovima, nego jednostavno u malim povezanostima tokom čitavog dana mi stvaramo osnovu da onda kada imamo moment da se nađemo u intimnoj situaciji, mi zapravimo seks koji je zadovoljavajući za obje strane. Ovo me sad podsjetilo na jedan film, ja mislim turski film koji sam gledala na Netflixu o paru koji je već došao negdje do te zadnje tačke pred razvod i onda su došli na ideju da se, da otputuju u Njujork, to su dovek želeli, ali da kada slete se prosto prave da se ne poznaju i ponovo se upoznaju. I ti kad krećeš da gledaš film i sad ne znaš kako se film zove i već sam ga ono spojlovala, ali ti zapravo vidiš dvoje ljudi koji su se tek upoznali i tek kroz film saznaješ da su oni...
U mučnom braku, da su već pred razvod, da odavno više nema seksa i nema povezanosti i da je to jedan pokušaj i to me podsjetilo na ovo da je najbolja predigra život, gde su oni kao da su dali još jednu šansu da se ponovo upoznaju i pogledaju nekim drugim očima. Pa da, to jeste nešto što parovi često zaborave, ali baš zato što zanemare ove, a ovo su naši, svi imamo ove aspekte u svojim tim mentalnim planovima. I mi zanemarimo i sebe, a zanemarimo i svoj partnerski odnos s tim što zanemarimo te aspekte sobstvenog funkcionisanja, a oni su važni i za mentalno zdravlje individualno, zato što i igra i radoznalost su neke stvari koje mi prosto tako pustimo jer kao pre...
Preopterećeni smo drugim stvarima, a zapravo su mnogo važne i da bismo mi bili okej i da bismo mogli, a i time skidamo veliki pritisak sa tih recepta koje treba da primenjujemo da bismo mogli da imamo dobar seks. U stvari primenjujemo neke svakodnevne prakse koje mogu da budu osvežavajuće. Da, meni je zanimljivo zato što tek sad uveđujem koliko... Stvarno seksu pristupa tehnički, mehanicistički, sa receptom, a sve ovo što si ti sad navjela je toliko jedan širok kontekst o kome ne mislimo, a to je način da se zapravo poboješ na seks.
E sad ono što je česta tema i to pitanje često i dobijemo, zašto je seks u dugim vezama monoton i zašto postane monoton? E sad ti si delom već na to odgovorila, ali da li tu postoji još nešto što možemo dodati? Možemo tu da dodamo zato što u stvari trebamo možda da objasnimo kako to izgleda fokusirati se, prioritizovati seks, odnosno u odnosu naravno, zato što je to nešto što tako ljudima deluje, mi stalno pričamo treba komunicirati, a ljudi ne znaju kako o tome da komuniciraju i meni je to stvarno bilo super, mislim da je to jedna lista koju je sada...
Gotman izbacio, moram da priznam da nisam ja otkrila tu knjigu. Znači, radili su ogromno istraživanje na 70.000 parova u 24 zemlje. Da provere, da vide kakve su njihova seksualne praksi i koje karakteristike imaju parovi koji su dugo zajedno, a koji imaju zadovoljavajući seksualni život. Dobro. I postoji sada lista stvari koje parovi koji imaju zadovoljavajući život duže su u partnerskoj vezi koje oni primenjuju.
I šta je to? Kažu volim te, vrlo često, svaki dan i misle to. Znači, mnogo je važno, to je sad ovaj care, odnosno ljubav moment gdje smo mi povezani emotivno. Ljube se strastveno bez razloga i to ne mora da bude erotično.
I to ljubljenje je onako kao banalan savjet, ali ima to pravilo poljubati se 7 sekundi, 7 second kiss. Zato što su naravno istraživači utvrdili da se posle 7 sekundi kada se ljubimo strastveno, počinje lučenje oksitocina, a to je hormon vezivanja. Znači, mi možemo...
Kada želimo da prioritizujemo seksi, kada želimo da radimo na tome da imamo seks u našem odnosu, mi moramo da negujemo prakse koje će do toga dovesti stalno. Ili, ne znam, zagrljaju od 20 sekundi. On isto izaziva lučenje, ali znači zagrljaj, poljubac, strastveni, ali koji ne mora da vodi do seksa, jer to isto je često sreće u partnerskom odnosu, pošto su da žene češće... počinju da zaziru od bilo kakvog fizičkog kontakta sa svojim partnerima zato što svaki fizički kontakt mora da vodi u krevet. I zato je to važno da naglasimo, zato što je tu isto važno da primetimo rodne razlike zato što će muškarci nekad zaista svaki fizički kontakt erotizovati zato što nekad su ušli u tu svoju pretjerano maču ulogu pa im je onda detinjasto da se maze i da se grle i da se ljube bez da to vodi seksu a time zapravo...
prave problem za svoje partnerke, koje onda i ono što bi mogli da imaju od tog fizičkog kontakta, ne žele više da imaju, jer upravo se brinu, baš ono što si ti rekla, muškarac sad predpostavlja da je ona u gasu, odnosno da se aktivirala, a ona bi samo malo nežnosti koja bi možda u perspektivi mogla da dovede do kontakta. Tako da je to važno, znači maženje, odnosno fizički kontakt koji nije seksualan, ali može da bude erotičan, ali ne mora da vodi direktno u seksi, je također mnogo važno. Imaju fizički kontakt čak i u javnosti znaju šta su erotski podstice iza partnera i odnosno šta ih loži a šta ih ne loži i to je isto nešto o čemu stvarno treba porazgovarati zato što mi mislimo da se seks podrazumeva i mislimo da se stvari podrazumevaju posebno što smo tako čitali te tinejdžerske častopise pa kao učili erogene zone pa mislimo da znamo jedni o drugima nešto zapravo baš malo znamo mislim imamo drugačiju Pričam posebno o heteroseksualnim odnosima, ali čak i homoseksualnim. To što imamo istu fizionomiju ne znači da znamo kako treba s tom fizionomijom. Dobri su prijatelji, dobro to sam već rekla.
Prijatno im je da razgovaraju o svom seksualnom životu, znači ne stide se toga. Imaju nedeljne sastanke, takozvane viklije, gde razgovaraju i o svom seksualnom životu, jer je on značajna tačka dnevnog reda, da vidimo kako smo. idu na aromatične odmore i svesno su okrenuti jedno ka drugom, a ne jedno od drugog. I to nije, ako pogledamo samo ta lista, nas već podsjeća šta možemo da uvedemo kao neke male prakse na koje možemo da utičemo, a ono što je tu stvarno važno je razgovor, odnosno kontakt i druga stvar je fizički kontakt koji nije seksualan. I to je za žene mnogo bitno jer to je ta ključna razlika između muške i ženske seksualnosti jer žena...
Kroz fizički kontakt dobija poruku da je bezbedna, da može da se opusti, da je voljena, prihvaćena. Ne mora, sad ne znam kako voljena, ali prihvaćena, da je tu bezbedna i da će to sve biti okej. Ali ono što ja čujem je zapravo prioritizovanje partnerskog odnosa, taktilnost i taj neki fizički kontakt koji je mnogo važan i jedna otvorenost u pogledu komunikacije o seksu.
I zapravo... Čini mi se da monotonija uđe u partnerstvo kada se stvarno desi ta neka rutina gdje mi više nismo partneri nego smo u svim drugim ulogama, a nju smo ostavili negde po strani. Fizičko kontakta nema ili ako ga ima, to je seks da bi rekli da ga imamo ili da bi se neko tu smjerio jer je seks često to.
I o tome se ne priča. I ja mislim da u stvari ljudi koji često dolaze sa tim pitanjem zašto mi nemamo dovoljno seksa, da je to taj kontekst u kome... Ni ne može da ga ima.
Tako je. A misle da moraju sada o tome nešto strašno mnogo da pričaju, da se time bave na neki kompleksan način, pa onda ne žele ni da probaju da se upuste u to. A u stvari, opet kažem, nije jednostavno, zato što ništa u životu nije, posebno ne nešto što je lepo i dobro, ali nije ni tako komplikovano, ali je važno da to probamo i da svemu tome budemo da se onako čekiramo, proveravamo, da budemo u odnosu.
Pa mislim, samo to pričati o seksu je toliko teško za mnogi ljude koji su odrasli sa raznim nekim tabujima vezano za tu temu. Ok, ono što hoću da te pitam, a što također često dobijemo kao pitanje i puno vidjamo u serijama i filmovima, je to čujeno pitanje zašto je seks dobar sa pogrešnim osobama. Da, to jeste čujeno pitanje i to je pitanje koje je... Prilično kompleksno, kao i obično, sva takva pitanja. To je zato što postoje i neke druge emocije koje mogu da imaju veze sa požudom u nekim situacijama, a nisu ove pozitivne koje sam navela, briga, igra, radoznalost, nego nekad mi iz različitih iskustava koje smo imali, neke negativne emocije pokušavamo da umirimo u odnosima sa ljudima koji za nas nisu adekvatni na neki način.
Pogrešne osobe u nama izazivaju osjećanje usamljenosti zato što se njima ne možemo da se povežemo ili mogu da izazivaju nama osjećanje straha. U svakom slučaju imamo neka, nemamo za njih pozitivne emocije, ali u odnosu na njih može da se javi požuda jer mi vrlo često na osjećanje usamljenosti, odnosno na taj egzistencijalnu usamljenost, činjenicu da smo sami, da imamo utisak da smo nevoljeni, da ne možemo da se povežemo sa ljudima, možemo da uđemo... u seksualni odnos kako bismo to umirili. Tu može da se zaista i aktivira požuda kao reakcija koja kaže sada ovo ne mogu da podnesem, ovo je previše jako, potrebno mi je da se ne osjećam samo.
Da se onda požuda javi. Isto je i sa strahom, odnosno sa neprijatnošću od nekih ljudi, jer mi vrlo često umemo da na taj način ih pridobijemo. A samim tim i kod sebe izazovemo to osjećanje da želimo sa njima da budemo u odnosu, da bi smo ih se manje plašili, da bi ih doživjeli manje negativno.
I to je onda nešto što također izaziva požudu. Na tome su naravno zasnovani i svi seksovi posle raskida, u kojima mi ne možemo da tolerišemo tu razdvojenost koja se dešava, odnosno ne možemo da tolerišemo sobstveno osjećanje usamljenosti i pokušavamo da zapravo to regulišemo sekso. Tu sad postoji opet razlika zato što recimo gotmanovi s kojima se slažemo u mnogim stvarima, oni su vrlo protivnici tog seksa radi seksa, što je meni bilo vrlo zanimljivo s obzirom da se time bave i izučavaju jer kažu da je to jednostavno da to ne može da pruži dugotrajno zadovoljstvo itd.
Ono što ja mislim je da su te stvari deo našeg redovnog funkcionisanja. Znači mi samo je važno da osvestimo koje to emocije i koja stanja nama nas dovoduju u stanje požude. Da bismo mogli da budemo u funkcionalnim odnosima.
Jer nije problem imati seks sa pogrešnom osobom. Problem je što onda kada imamo seks sa pogrešnom osobom i to protumačimo kao znak da treba da ostanemo sa tom osobom jer je to dobar seks. A zapravo... To je onda opasno zato što taj odnos u drugim nekim aspektima ne može da nam ponudi ono što nam je potrebno. Da.
Znači, seks opet nije sam po sebi problem, nego je problem zašto ga koristimo, odnosno koji nam informaciju on daje. Znači, to što je dobar seks sa pogrešnim, ne znači da treba biti u vezi sa pogrešnim. Da, ali čini se da onda seks zapravo postaje jedina tačka kontakta. Tako je.
Za neke ljude jeste. Pa za neke ljude vjerovatno jeste, ali mislim da se na taj način zapravo... Podkrepljuje ta ideja da se tu mora ostati jer seks je zapravo bežanje od straha, od tog doživljaja izolovanosti, usamljenosti i onda je to jedno negativno podkrepljenje.
Kao prosto rastirećuješ se svega toga kroz seks, vraćaš se u to negativno stanje, onda opet seks je način da to redukuješ i tako u krug. I tu ulaziš u jedan ozbiljan problem cirkularnosti, vrlo je teško iz toga izaći. Zato je važno da to prepoznamo i da razumemo. A kada se taj obrazac desi, jer naravno da može da se desi seks sa bivšim jednom i da to ne mora da ima neke ozbiljne posljedice, ali ukoliko nas to vraća u odnos, jer takva vrsta odnosa, činjenica odnosu takva vrsta seksa nije nešto što nam zapravo i suštinski vraća osjećanje povezanosti. On zapravo samo dovede do orgazma, odnosno do nekog odnosa koji nam je bio prijetan, ali ne izaziva...
tu povezivanje pravo, niti umanjuje usamljenost, usamljeno se ponovo javi, ajde još ovoga. Znači, tu je važno prekinemo taj začaran krug. A znaš što me ovo sad podsjetilo?
Na jednu stvar koju ona kaže u ovoj prvoj knjizi Come as you are, gdje ona kaže da čak i kad smo motivisani za seks da bi pobjegli od stresa, straha, doživlje usamljenosti, čak i ako nam je to neki model ponašanja, to ne znači da mi uživamo u seksu. Manje je step. penuživanja, to je ono što ona govori u smislu kvaliteta doživljaja.
Da je to više rasterećenje i taj neki doživljaj otpuštanja negativne energije nego što je zapravo zadovoljstvo i uživanje. I sad kad pričamo o toj cirkularnosti, meni to tako deluje. Jeste, ali ona tu isto govori o dve stvari koje su meni bile jako zanimljive. Promenile su mi perspektivu i pogled na stvari. Ona priča o različitim načinima kako se požuda ispoljava i povezuje požudu i zadovoljstvo, odnosno ističe to koliko je požuda jeste važna kao fizička reakcija, jel da bi se mogao imati seks, ali koliko mi ponekad prioritizujemo požudu.
Odnosno to instant osjećanje da smo napaljeni i da ćemo doživjeti neku vrstu olakšanja. Jer tako su nas učili da se jednostavno desi, da si vidiš savršenu osobu. Da li je savršeno zgodno ili ima neke karakteristike, nebitno, ali ti uđeš u to stanje, imaš savršen seks i to je to. U dužim partnerskim odnosima to više tako ne funkcioniše, između ostalog zato što to nije nešto što je održivo, nego mora da bude povezano sa tim, sa bliskošću i sa težnjom zadovoljstvu. Znači, ne idemo ka apsolutnom ishodu ili tim performansama, kao što ti kažeš, ne moramo da idemo ka orgazmu, ali idemo ka uživanju i ka tome da...
Da zapravo lagano dođemo potencijalno do toga da će se zapravo požuda javiti i da će se seks desiti. Tako da mislim da su obe stvari podjednako važne. Meni je uvek nezgodno kad se to kvalifikuje kao koliko je to.
Kao kad Julie Gottman kaže posle, ne znam, seksa za jednu noć se ljudi osjećaju prazno. Mislim ja... Ja ne znam, ni ona to ne zna, to nisu istraživali zapravo, nego je to njena pretpostavka na osnovu istraživanja kvaliteta veze između parova.
Sigurna sam da je nemoguće da se svi ljudi osjećaju praznoka, toliki ljudi to rade, znači neki imaju neko uživanje u tome. Tako isto mislim da je uvijek nezgodno ući u te kvalifikacije, jer ne znamo i ljudi opet imaju različite iskustva. Ako smo otvoreni za sve moguće seksualne prakse, ajmo onda da budemo otvoreni i za to da radimo. Znači te stvari prijeju ljudima. ali da imaju svijest o tome šta im psihološki znači.
A to što im psihološki znači, to je ovdje bitno podvući. Mislim, mogli bismo s ovom temom da odemo baš daleko, ali drago mi je da smo je podvukli jer čini mi se da se dosta nekako stvara ta neka pozitivna fama oko seksa sa pogrešnjim, a da zapravo je to deo, dobrim delom može da bude reakcija i na neke rane traume, na erotizaciju i bola i straha. I da mi zapravo na taj način postićemo jedan traumatski bonding potpuno nesvesno, mislim, kroz filmove, serije i evo Fifty Shades of Grey, o čemu smo također pričale. I Emelina Goski u ovoj knjizi Come As You Are i o tome priča.
I mislim, to sad prevazilazi našu današnju temu, ali mislim da jeste bitno da podučemo za svakoga kome jeste važno da će tu svašta naći i iz te oblasti. Ok, znači dotakli smo se seksa sa pogrešnjima. Ti i ja smo u jednom našem podcastu pričali o situacijnim vezama kao jednoj novoj formi partnerstva, ako to tako mogu reći, iako to nije ni veza, a nije ni kombinacija, nego je tako neka opuštenija veza. Kakav je seks u takvim vezama?
Znam da je Esther Pereira, mislim, i ustanovila tu konstrukciju. Šta kaže vezama za taj seks? Ona je prepoznala da se to sve više javlja.
Ja sam čak našla neko istraživanje, sad ću da probam. Da se seti malo više o tome, jer su zapravo istraživali zadovoljstvo ljudi u situacijim, onim vezama. Znači, situacijalne veze su veze koje prilično liče na regulirane veze, samo što nema neke ozbiljnije posvećenosti.
Ima nekih, kažem, zajedničkih aktivnosti, ali su one, mogu da budu i otvorene ili jednostavno nemaju neki cilj, odnosno to zavetovanje na večnu ljubav. I ono što je činjenica, odnosno činjenica nije činjenica, nema činjenica sve relativno, ali istraživanje je pokazalo da pratili su zapravo stepen zadovoljstva ljudi u tim vezama i pokazalo se kao što smo negdje i pretpostavljali da je uvijek jedna osoba ta koja smatra koja nije dovoljno zadovoljna u takvoj jednoj vrsti veze. One se uvijek završavaju tako što neko u takvim vezama poželi nešto više što govori u prilog tome da smo mi ipak skloni.
Da imamo potrebu za povezivanjem, odnosno atačmentom. Jer situacijone veze, ako pogledamo sad ove aspekte mentalnog prostora koje mi pričajem ili na goski, u stvari u njima ima igre, ima radoznalosti, ima požude, ali nema brige za drugoga zato što nema posvećenosti. I u principu one zato mogu da traju neko vrijeme, ali verovatno ne mogu da traju dugo zato što je ipak... naša je i biološka i evolutivna potreba da se povezujemo i da budemo zajedno.
I kada već počnemo da se povezujemo to je ono što je problem. Ljudi mogu da funkcionišu sami. Ne znači da ljudi koji su single su baš oštećeni ili nemaju zadovoljeno elementarnu potrebu. Ali stvar sa situacijalnim vezama je što se aktivira neka potreba za povezivanje do određene mere.
Nije to specifična vrsta frustracije. Jel za nekoga ko zapravo bi onda potpuno da se veže. Dakle da Te veze mogu da budu zadovoljavajuće, ono što je izvesno da nisu zadovoljavajuće u onoj meri u kojoj jesu partnerski odnosi koji su zasnovani i na tačmentu i na tom uverenju da smo na zajedničkom putu, da imamo zajedničke ciljeve, da imamo neki zajednički plan.
Da. Kad smo već kod novotarija kao što je situaciju na veze, ne mogu da te ne pitam za dating aplikacije i koliko su one učinile da seks bude to neko instantno rješenje. Ove, kako na to gledaš i šta kaže u istraživanju? Pa ono što tu imamo kad pogledamo ove koncepte o kojima smo pričali, to jeste način da se eksperimentiše sa nečim novim, odnosno da se ljudi upoznaju, sad tu pričamo, sad tu možemo se vratiti na Nester Perel koji kaže potrebna nam je distanca za uzbuđenje, mi ovdje imamo potpuno nepoznate ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, ali ja nekako mislim da su, kada su veze u pitanju, aplikacije su nešto što je...
odnosno ulaženju u bilo kakve odnose sad romantične, da one jesu vrlo korisne i da ljudi u njima već sad plivaju manje ili više dobro. Ali kada je samo seks u pitanju, ako uzmem u obzir ovo što znamo o ženskoj seksualnosti i tu taj neku vrstu straha koje žene ipak osjećaju kada su te stvari u pitanju, onda zaista ne znam koliko zapravo žena može na taj način da se... upusti opušteno u seksualni odnos.
Osim ako nije vođena upravo ovim nekim stvarima kao što je strah ili očaj, jer iz te perspektive onda težimo sjedinjavanju bez obzira. Sad ja ovo pričam, nemam istraživanja, nego jednostavno imam utisak da žensko, ženska seksualnost i ženski doživlje seksualnosti, s obzirom na činjenicu, ako samo uzmemo zdravorazumski, da treba da se nađeš sa nepoznatim muškarcem, koga nikada do tada nisi vidjela, u njegovom stanu ili da ga pustiš u svoj stan i da ta situacija bude seksi, to prosto nekako nema logike ako znamo kako žene doživljavaju kontekst. Dobro, ali mislim da je tu onda važno... Mislim da je tu važno da si rasterete žene, zato što možda postoji i to sad.
Evo sad, evo i aplikacija, ajmo da vidimo gde smo još. Još možemo da se pokažemo da smo ravnopravne kao muškarci, ali to nije to pitanje. Da, ali ako se vratimo na onu priču... da postoje različite žene i različita im je osjetljivost kočnice i gasa, kao i da postoje različiti konteksti koji su za nas stimulativni, onda tu opet ih pozivam da prođu kroz ove radne listove, da razumeju taj kontekst koji je njihov, jer za neke će zapravo dating aplikacija, ovo što si ti rekla, biti vrlo stimulativno, a za neke će biti odbijajuće, a i jedne i druge su sasvim normalne.
Tako je. I zato je tim datim aplikacijama važno prići iz perspektive potreba, odnosno prihvatiti svoje potrebe pa vidjeti šta je ono što zapravo želimo i što možemo tu da dobijemo, da se ne osjećamo frustrirano ako nismo sposobni da budemo Samantha iz Seksi grada koja će, ne znam, na Tinderu da ima vezu za jednu noć, a da isto tako budemo skroz ok sa tim ako jesmo i ako nam je to sasvim u redu, ali da ispitamo pod kojim uslovima i kako i da naravno to bude na bezbedan način. Ok, prije nego što se osvrnimo na neke konkretne stvari koje ne možemo baš u formi savjeta ponuditi ljudima u smislu toga kako da razgovaraju o seksu što mislim da je važno, nekako mi nema smisla da danas ovo zaokružimo a da se nismo dotakli pornografije i toga koliko ona zapravo stvarno šteti svima, a opet s druge strane...
Ono što Emelina Goski također kaže jeste da gledanje nekog seksualno relevantnog sadržaja može da bude stimulativno, ali to sasvim sigurno nije pornografija. I sad, kako o tome razmišljaš? Pa da, nije svaki tip pornografija.
Ono što mi imamo sa pornografijom to je da je ona, kao što je priča o seksu, dominantno određena nekim muškim idejama kako seks treba da izgleda, pritom čak ne ni onim kako muškarci stvarno misle da treba da izgleda, nego kako je neka grupa muškaraca koja... I znam ako najmačoistke, najviše mačo perspektive, zamišljala kako muškarci zamišljaju seks. Znači, to je onako tradicionalni porno film, ono mi izgledaju.
Čak i svaki muškarac će reći da to nije baš tako, ali opet s druge strane, muškarci jesu u velikoj meri socijalizovani kroz te sadržaje. I mi imamo sada tu situaciju koja takva jeste. Ono što ima tu mnogo problema sa pornografijom vezano za to i kako ona nastaje i kako se...
Generalno žene i ljudi u tom kontekstu tretiraju, tako da mislim da je baš složeno pitanje. Ono što bi smo, ako bi smo mogli da zamislimo svet u kome se tip sadržaj erotski ili pornografski snimaju na jedan bezbedan način za učesnike u tom procesu, što ja ne znam kako mogu da zamislim, ali recimo da da, onda bi to bio okej način i za parove da zapravo imaju zajedničko možda neko novoseksualno iskustvo. Mislim, mi kad pričamo o pornografiji možemo pričati o različitim vrstama.
vojerizma, zato što je to isto jedan način da poboljšamo, odnosno ne da poboljšamo, nego da unesemo neku vrstu začina u seksualni život. Postoje parovi koji ne gledaju pornografiju zajedno, ali idu u svingerske klubove pa gledaju drugi ljude kako imaju seks i to im je strašno zbudljivo. Tako da, kako da kažem, nema tu pogrešnih stvari. Osim, opet, ova velika rezerva za pornografiju oko toga kako ona nastaje i koliko je to uopšte generalno nešto što može da bude bezbedno.
Ali je veoma važno da ljudi budu otvoreni za različite sadržaje koji nikog drugog ne ugražavaju i povređuju, a koji su njima, jel, izbudljivi. Pa da, time sam nekako i bila motivisana da poslijem ovo pitanje jer sam pročitala da u nekim prikazima koje ona daje vezano za rad sa svojim klijentima postoje primjeri recimo jedan par koji navodi da je bio vrlo seksualno uzbuđen kada je čuo komšija da imaju seksi. Sad, tu ima raznih variacije na temu, ali mi zapravo ujedino za pornografiju znamo kao to je to što se gleda.
I meni je zanimljivo da sam prije par godina bila pozvana da pričam kao gost u nekoj emisiji i potpuno mi je bio zapanjio i tema. A tema je bila da su majke u skandinavskim nekim sad ne znam tačno koja država ovi... rešile da reše taj problem pornografije i iskrivljene slike, pogotovo vezano za muškarca i kako se tretiraju žene.
I onda su one rešile da režiraju za svoje sinove seksualni sadražaj, da to bude realno onako kako jeste. I meni je sve to bilo toliko nekako creepy. Onda sam pomisla, pa dobra, ali one su zapravo uzela stvar u svoje ruke jer nisu želele da se njihova deca edukuju iz nečega što je toliko kontaminirano. potpuno pogrešnim idejama kako seks izgleda i onda sam onako mogu ti reći imala respekt za te majke kao jes mi je dalo malo čudno a sam bilo dobro kao šta god pa mislim svakako je mnogo važno da se to onako kaže odnosno da imamo svest o tome da ti sadržaje jednostavno nisu pravljeni suštinski ni po čije meri ono što smo mi svi uradili mislim sad ja kad kažem mi ja pričam i dalje o našim generacijama ja stvarno ne znam kako mladi uvijek odnosno mlađi koji imaju više i drugačijih sadržaja, koji imaju drugačiju odnos prema telu, prema rodu, prema seksualnosti. Mislim, mi imamo nove generacije koje dolaze, koje razmišljaju potpuno drugačije.
Nas dve i dalje još uvijek pričamo iz tradicionalnih rodnih uloga. A sada imamo mlade koji su drugačije orijentisani i nisu im privlačne te iste stvari. Mnogo su i rastrećeniji kada je telo u pitanju, mnogo su otvoreni kada je u pitanju seksualnost. Tako da...
Mislim da će se te stvari menjati, a da mi jednostavno moramo da, bar kada postoje, da imenujemo te stvari, da pričamo o njima i to je dobro pitanje kao kada neko nešto nekako radi u seksu da ga pitamo otkud ovo. Jel ovo radiš zato što ti prija ili ovo radiš iz nekog drugog razloga, taj drugi razlog u zagradi uglavnom zato što si videla uporniću ili videla uporniću. Jer to je nešto kako mi učimo u stvari o tome, o tome se ne priča i to nije stvarno nešto što si jednostavno uči, takav veština.
a u stvari nema veštine nego je stvar u odnosu. E sad, ajde za kraj, ti si dosta stvari rekla šta rade neki parovi kojima je seks dobar u dužim vezama, od toga da stavljaju fokus na taktilnost, fizički kontakt da pričaju otvoreno o seksu i da nekako im seks jeste važna tema, ali sam sigurna da bi mnogi ljudi postavili to pitanje, ok, lako Reći, ajde da pričamo o seksu, i evo i meni i tebi je trebalo dosta vremena da se za sve ovo pripremimo, jer nije stvarno lako o tome pričati, ali ako bismo dali neku, ne mogu reći preporuku, ali evo praksu, šta znamo, šta nam kažu istraživanja, kako parovi pričaju o seksu? Prvo i osnovno pričaju o tome šta im prije i ne prije, upravo i ovo što sam rekla, kao zašto baš ovo radimo, a ne radimo nešto drugo.
I to je najteži korak zato što je to ljudima neprijatno da uopšte preispituju jer polaze od pretpostavke da to baš samo isključivo tako mora da bude. Ono što tu treba da otvorimo kao temu je da ne mora tako da može i drugačije i da možemo da probamo neke nove stvari. Mnogo je važno da vidimo kako iniciramo, da pričamo o tome kako seks počinje, odnosno što je ono što već radimo.
Jer vrlo često kad parovi imaju problem sa tim, to što rade, odnosno kako iniciraju seks više jedno drugom, ne daje informaciju da to treba da se desi. Da tu proverimo i da vidimo da li možemo, jel nešto drugo da uradimo. Ono što je mnogo važna tema je kako odbijamo seksa da se neko, da se ona druga strana strašno ne uvredi. Zato što je, to jeste problem sa seksom.
Ako ćemo da pričamo otvoreno o seksu, onda mora da bude dozvoljeno i da ne želimo da imamo seks. I to, monogoski stvarno... baš podvlači u knjizi, niko nije dužan da zadovoljava naše seksualne potrebe. I mislim da je to prilično ozbiljna stvar i velika promjena u razmišljanju o seksu, da i sa jedne i sa druge strane. Ranije je bilo kao žena mora da obavi svoju bračnu dužnost, ali ni muškarci ne moraju na komandu da imaju seks sa svojim partnerkama.
Iako deluje da je njima lakše da se uzbude, jer je kod njih gas malo drugačije postavljen. Znači, niko nikom ništa nije dužan. I naravno... kako želimo da se seks odvija, a da onda što to konkretno znači, gde, kada, kako, u koje vreme, kada ćemo da se posvetimo tome. Ne u smislu ulaženja u, odnosno razvodnjavanja cele priče esterperi, ali to kritikuje.
Ona kritikuje taj teror razgovorne intime. Naravno, intima mora ostati malo mistična. Tako da je to i to jeste jedna perspektiva koja je okrenuta. ok, ne možemo ni o tome pretjerano da pričamo, da ne bismo sada prosto prestali time da se bavimo ili ne umeli da izađemo na kraj sa tim. Ali je svakako važno da o nekim stvarima razgovaramo i da počnemo da pričamo, baš zbog ovih razlika koje imamo i zbog toga što se te stvari ne podrazumevaju.
I pored toga što imamo neke različitosti i specifičnosti kao muškarci i kao žene, mi opet svakod nas individualno ima neke istorije porodične, partnerske iskustva. pozitivna, negativna, koja su učinila da prilazimo seksu baš na određeni način. Tako da nije samo da treba pričamo ako smo, ne znam, heteroseksualni nego moramo da pričamo jer jednostavno moramo da pođemo iz te perspektive. Ja ne znam što ovo osobu uzbuđuje, ne znam kako ova osoba dolazi do toga da se uzbudi, da svrši, da joj bude lepo, kako doživljava zadovoljstvo.
Da se u tom smislu pitamo i istražujemo, možemo. rečima, a možemo i taktilno, ako hoćemo da budemo pristali s Esther Perel, pa da kažemo, da testiramo i neki drugi način. Znaš što, ja sad dok te slušam, došli smo do kraja, nekako sam baš ponosna na nas i na našu razgovornu intimu.
I to kako smo razmijenili stvarno puno saznanja, uvida i lekcija koje jesmo stekli kroz čitanje. Ali pošto znaš da volim Esther Perel, onda ću ostaviti i taj mistični deo svega onog što nismo rekle. A što ćemo željeti da podstaknemo ljude koji nas slušaju i gledaju da sami sebe postave kao pitanja ili da bar pokrenu te teme čitajući ove dve knjige.
Jasno. Tako da hvala ti na ovome. Hvala tebi.